Међак: Србија није направила значајан искорак ни у једном преговарачком поглављу са ЕУ

Нови годишњи извештај Европске комисије о напретку у евроинтеграцијама показао је да се Србија у том процесу није помакла од маја 2019, оценио је потпредседник Европског покрета у Србији Владимир Међак.

У интервјуу за Бету и Еурактив Србија, Међак је рекао да се тим извештајем од Београда тражи да промени антиевропску реторику и да направи искорак у владавини права и нормализацији односа с Приштином.

Међак је указао да преговори о приступању ЕУ могу бити замрзнути у сваком тренутку ако напредак у преговарачким поглављима 23, 24 и 35 (Правосуђе и основна права, Правда, слобода и безбеднсот и у случају Србије односи с Косовом) није у равнотежи са напретком у осталим областима.

У поређењу са прошлогодишњим извештајем о напретку, навео је Међак, Србија је у испуњавању политичких критеријума остала на истом нивоу, са оценом 2,2 на скали на којој се спремност за приступање ЕУ мери од један до пет.

У економском критеријуму остварен је напредак са 3,0 на 3,25, док се правни критеријум који се односи на 35 преговарачких поглавља померио са 3,0 на 3,03.

"Србија није успела да направи значајнији искорак ни у једном преговарачком поглављу, а у некима је уместо да скида обавезе са листе додала нове", додао је Међак наводећи пример Поглавља пет које се односи на јавне набавке.

Према речима Међака, Србија је прво усвојила нови Закон о јавним набавкама који је оцењен као искорак у добром смеру, али је потом усвојен и Закон о линијској инфраструктури који из Закона о јавним набавкама изузима највеће инфраструктурне пројекте, путеве, железнице, што је у Извештају Европске комисије означено као озбиљно отварање могућности за високу корупцију и као закон којим се заобилазе правила ЕУ за јавне набавке.

Међак је указао да је, по новој методологији приступних преговора усвојеној у марту, функционисање демократских институција уведено као нови критеријум који важи за све државе у процесу приступања.

"Постојање функционалних институција које гарантују демократију, слободу, владавину права, људска и мањинска права предивјено је првим критеријумом из Копенхагена за чланство у ЕУ, али то сада почиње да се прати као посебан параметар који ће морати да се испуни", рекао је Међак.

Србија је међутим добила и додатни критеријум који је већ оцењен у овогодишњем извештају, а то је реторика - начин на који највиши државни функционери у јавности комуницирају о ЕУ.

"Јасно нам је речено да реторика мора бити тачна и недвосмислена у погледу српског опредељења да се уђе у ЕУ. То је последица негативне реторике која већ годинама постоји у Србији, где се, пре свега преко таблоида, ствара анти-ЕУ кампања која доводи до тога да опада подршка грађана за чланство у ЕУ", рекао је Међак.

Међак је указао да истраживања јасно показују да је у Србији више младих између 15 и 29 година који су "против" ЕУ него оних који су "за", док су у европским земљама млади највише проевропски оријентисани додајући да је то резултат антиеврропске реторике која ће од сада да се мери.

"У извештају јасно пише да Влада Србије наставља декларативно да се залаже за чланство у ЕУ. Међутим, постоји потреба да се стави већи нагласак на објективну, позитивну и недвосмислену комуникацију о ЕУ која је главни полтички и економски партнер Србије. И то се мора стављати до знања грађанима", нагласио је.

Нова методологија ЕУ предвиђа и реверзибилност у преговарачком процесу уколико нема напретка.

"Клаузула о балансу", подсетио је Међак, постоји у преговарачком оквиру ЕУ од почетка и предвиђа могућност замрзавања преговора ако дође до дисбаланса између напретка у поглављима 23, 24 и 35 и процеса усклађивања са ЕУ у целини, на иницијативу Европске комисије или трећине чланица ЕУ.

Нова методологија, додао је Међак, предложила је да се и то од сада прати, а за Србију је оцењено да је "свеобухватна клаузула о балансу тренутно обезбеђена", што значи да већ у неком следећем тренутку можда неће бити тако.

Међак је рекао да је Србији то условљено променама у владавини права или у дијалогу са Приштином.

"За дијалог је речено да је хитан и суштински за даљи напредак у евроинтеграцијама и да ће наставити да одређује укупни темпо напретка у приступним преговорима, а за владавину права да није довољно брза и ефикасна као што би се очекивало од државе у процесу преговора", додао је.

Захтев за оцењивање да ли је баланс нарушен, по новој методологији, може да поднесе и само једна држава која сматра да нека земља не испуњава обавезе и да је нарушила клаузулу.

"Де факто свака држава може да блокира јер се у току преговора на 85 места захтева једногласност", рекао је Међак али и додао да се нада да до тога неће доћи.

Нова методологија ЕУ усвојена је за преговоре са Албанијом и Северном Македонијом и Међак каже да се не зна да ли ју је Србија формално прихватила јер није поштована процедура.

"Наводно је (председник Србије Александар) Вучич обавестио (председника Француске Емануела) Макрона да смо прихватили нову методологују али то није прави начин, то мора да буде званични закључак владе о којем ће бити обавештен Савет министара ЕУ", рекао је.

Међак је подсетио да се најважнији захтеви који су пред Србијом односе на Косово и владавину права. Али, додао је, "чак и да сутра решимо питање Косова остаје владавина права где су независно правосуђе, слобода изражавања, борба против корупције и организованог криминла и реформа јавне урпаве и где је оцена 2,2".

У извештају је такође, по Међаковим речима, на више места Србији скренута пажња да "мора под хитно да се позабави организованим криминалним групама које имају међународни обухват", а изражена је и "забринутост због великог броја функционера у државној управи који су у в.д. стању и нису постављени по заслугама и биографији".

"Капацитет наше државне управе која је годинама хваљена као напредна полако почиње да се доводи у питање. ЕУ је рекла да морамо уложити веће људске и финансијске капацитете како бисмо успели да задовољимо све захтеве из преговора", рекао је Међак.

Он је оценио да Србија може да напредује у процесу приближавања ЕУ, ако постоји воља, независно од високе политике.

"Питање Косова, Устава, односа са Русијом, питања високе спољне политике не можете да преломите преко колена, али вас ништа не спречава да донесете закон о јавним набавкама како треба, да се фокусирате на стандардизацију, техничке прописе па да закони не стоје по две године у скуптштини", рекао је.

Међак је навео да је испуњеност плана хармонизаицје законодавства свега 41 одсто.

"То нас нико не спречава да завршимо, поготову у ситуацији када влада има тако комотну већину. То је мањак воље или мањак капацитета. Шта год да је, није добро", рекао је.

После овогодишњег извештаја о напретку , по Међаковом мишљењу, требало би се фокусирати на све што није везано за Косово, Русију, високу спољну политику, али пре свега на независност правосуђа.

"Први савет - решити питање правосуђа, али заиста, друга ствар - решити оно што пише у националном програму за хармонизацију законодавства и резултат неће изостати јер то је оно што ће променити не слику о Србији, већ ситуацију у Србији и довести до тога да грађани заиста подржвају европске интеграције", рекао је.

Говорећи о независности правосуђа, Међак је навео да амандмани које је влада урадила прошле године не дају независност правосуђу и да је на крају влада признала да није имала уставна овлашћења да их пише.

"То је велики пробем, а није адекватно обрађено у овом извештају. Влада је радила амандмане за које по уставу није имала овлашћења и то мора бити враћено у скупштину, а амандмане мора да напише радна група у коју ће ући стручњаци", рекао је.

Међак је указао и да су у овом тренутку по независности правосуђа испред Србије и Северна Македонија и Албанија које су направиле озбиљне искораке у борби против високе корупције.

"Од Србије ће се то тражити, борба против организованог криминала, борба против корупције, независност правосуђа ће бити кључни елементи по којима ћемо ми бити оцењивани", рекао је Међак.

Нагласио је да дешавања у Европи указују да се новим чланицама ЕУ "неће гледати кроз прсте, чак ће им се и подићи лествица".

"Мораћемо да будемо чисти као суза, неће се дозоволити да уђе нова држава која ће ојачати табор који сада чине Пољска, Мађарска... Можда то није праведно али је са становишта Србије добро", рекао је.

По новој методологији, после објављивања годишњег извештаја, највероватније у децембру, требало би да буде одржана посебна међувладина конференција на највишем нивоу где ће извештај бити анализиран и где треба да буде утврђена агенда рада са приоритетима за наредну годину.

"Надам се да ће се то десити јер би то значило уозбиљавање приче, подизање преговора на виши полтички ниво. То је и оно што Европска комисија хоће, да да веће политичко управљање овом процесу јер је јасно да оно недостаје", рекао је Међак.

Суштина процеса приступања ЕУ, нагласио је Међак, јесте да се "једна безобална прича од 35 поглавља сузи на мерљиве и конкретне ствари и задатке, а не да се доносе закони који се не спроводе или се дерогирају".

Мини Шенген позитиван за регион и у економском и политичком смислу

Иницијатива Мини Шенген иде у прилог Србији као највећој економији на Западном Балкану али је позитивна и за цео регион и у економском и у политичком смислу, оценио је потпредседник Европског покрета у Србији (ЕПуС) Владмир Међак.

Међак је за Бету и Еурактив Србија рекао да је Мини Шенген добра ствар, иако име иницијативе ствара забуну, с обзиром на оно што Шенген значи у ЕУ.

Истакао је да иницијатива мора да буде инклузивна, односно да је прихвате сви из шесторке са Западног Балкана, и мора да буде у складу са правилима и стандардима ЕУ.

Како је рекао, у Мини Шенегену неће бити снижавања стандарда, нпр. да се обезбеди слободан проток робе, и сви ће бити мотивисани да унапреде стандарде на европски ниво.

"Мини Шенген иде у прилог Србији као највећој економији на Западном Балкану, која има највећи извоз, и то је позитивно за Србију и за цео регион а даља интеграција је и политички добра за регион", рекао је Међак.

На питање како ће Мини Шенген да заживи, Међак је истакао да земље из региона "морају да се договоре, да потпишу неки папир, а очигледно је да ЕУ сада стаје иза тога, да креће да гура" (иницијативу) и захваљујући томе је сигурно да ће заживети.

Идеја стварања отворенијег тржишта на Западном Балкану базирана је на ЦЕФТА и регионалној транспортној заједници, као и Акционом плану за Регионални економски простор донетом на састанску Берлинског процеса у Трсту, рекао је Међак.

Он је рекао да је Мини Шенген добар за Србију јер јој је ЦЕФТА друго извозно тржиште - Србија у ЕУ пласира 63-64 одсто а у земље ЦЕФТА 20 одсто извоза, при чему је извоз у ЦЕФТА пао за време важења косовских такси на 17 одсто.

Како би нагласио значај унапређења трговине у региону, Међак је као пример навео да је извоз Србије у Албанију 1997. или 1998. вредео мање од десет милиона долара док је у 2019. премашио 120 милиона евра уз суфицит на страни Србије.

Када је реч о Економском и инвестиционом плану ЕУ за Западни Балкан вредном девет милијарди евра бесповратинх средстава, који је недавно представљен у Бриселу, Међак је рекао да по том питању још има доста непознаница јер нови вишегодишњи буџет ЕУ из кога ће доћи средства за ИПА ИИИ још није усвојен.

(Бета, 11.10.2020)