100 за једног – о значају сећања на 14. октобар

Илустрација: Владимир Пајић Како започети кратак прилог о страдању људи током једне одмазде? Да ли човека најпре увести у географску позицију места “преко пруге”, где мирис мазута и даље чини завесу коју разгрћеш док прелазиш мали пешачки мост? Да ли почети причу као дестилат породичног памћења на драге нам побијене људе или “из колевке сећања” извлачити метафоричне сцене брања камилице на том истом месту? Да ли се посветити проблему промене контекста места