Мода уместо бубрега
Данас 16.10.2020 | Пише: Светислав Басара
Стиснух синоћ муда, сиђох у дубине Подфамозности да бих се уверио (у оно што сам и подозревао) да наиме више него убедљива већина подфамозних тутумрака не увиђа никакву узрочно-последичну везу између Ђиласа (Милована, не Драгана) и Ћосића као наставника слободе, правде и демократије и потоњих праваца развоја политичког система буразерског кретенизма, уврхуњених царствијем Александра Великог.
Ја високим предавачима не замерам (како се погрешно сматра) то што су били комунисти, него то што су формално престали да буду комунисти, а у души остали Црвени Кмери, Ђилас урбаног, Ћосић сељачког типа. Пре неки дан се Еуромахала жестоко узибретила над изјавом СНС-овог гаулајтера Дарка Глишића да му „није сасвим јасно шта је то демократија и да он подозрева да је то у Србији само празна рећ“. Није ту било места ибретенију. Човек је 100% у праву. Чак је и у Србији
