Šezdeset godina posle…

Odlazilo se nekada od kuće rano. Roditelji ne bi ni znali koja se škola upisuje. One krupnije uzimala je vojska na oltar otadzbini, dok bi se oni sitniji vraćali svome polju, stoci i njivama. Vojska je, za siromašnu seoku decu, bila vrednija od majke: obukla bi ih, dala im tri obroka i ostalo bi samo da se u selo vrate sa novim cipelama. Ona slabotelesna, kao da su bogom bila dodatno kažnjena što su takva kakva jesu, te bi morala da se bore za parče nade jer nisu