Бруце Спрингстеен: Писмо за вјечност

Што сам старији, то више у сјећање покушавам дозвати глас, ријечи и лица умрлих које све слабије памтим, тужан што их и све рјеђе сањам јер једино их тада јасно чујем и видим. Свако мало помислим што би мој филозоф из Дубраве мислио о овоме данас, каткад га и питам за савјет гледајући у небо, а са живућим пријатељима чешће разговарам о прошлости него о садашњости. На будућност више ни не помишљамо јер знамо да полако, али сигурно возимо посљедње кругове. Све