Ван Гог: Уметник се борио с „епизодама делиријума због одвикавања од алкохола“

Сликар Винсент ван Гог је вероватно имао две епизоде делиријума због одвикавања од алкохола, показало је ново истраживање.

Постимпресионистички сликар, познат по делима Сунцокрети и Звездана ноћ, чувен је и по томе што је одсекао себи део левог уха.

Ван Гог је епизоду одбацио као „напад лудила једноставног уметника&qуот;, а касније и као „менталну или нервну грозницу&qуот;.

Истраживање у Холандији сада баца ново светло на његово ментално стање.

• Мона Лиза „оживела“ помоћу вештачке интелигенције
• За колико је продат Ван Гогов пиштољ којим је покушао самоубиство
• Ван Гогово писмо о посети борделу продато за 210.000 евра

Стручњаци са Универзитетског медицинског центра Гронинген донели су психијатријску процену на основу стотина писама које је написао - већину вољеном брату Теу - као и постојеће медицинске документације.

Открили су да је уметник вероватно доживео две епизоде ​​делиријума изазваног одвикавањем од алкохола после чега је себи одсекао ухо.

Али, како пацијент у овом случају није могао да буде испитиван, истраживачи су нагласили да се њиховим закључцима мора приступати опрезно.

Сматра се да се Ван Гог борио са комбинацијом психијатријских поремећаја, највероватније биполарног поремећаја, али његове сумње на болести никада нису дијагностиковане.

Према новом истраживању, мало је вероватно да је холандски сликар имао шизофренију.

А његови лекари поставили су дијагнозу, како наводе научници, да је Ван Гог имао „маскирану епилепсију&qуот;.

То значи да пацијент нема класичне нападе, већ поремећаје у понашању који се заснивају на епилептичкој активности у дубоким деловима мозга.

А све то доводи до анксиозности, халуцинација и делузија.

У Ван Гоговом случају, епилептичку активност могло је да изазове оштећење мозга због начина живота.

Претерана употреба алкохола, слаба исхрана, неисапаваност, психичка исцрпљеност - све то је могло да утиче на оштећење, наводе научници.

Пошто у то време није било додатних прегледа, попут снимања мозга, тешко је утврдити да ли су ове теорије могле да се заснивају на чињеницама.

Најновије истраживање холандских научника објављено је у магазину Интернатионал Јоурнал оф Биполар Дисордерс.

Али Виљем Нолен, професор психијатрије који је био један од руководилаца истраживања, упозорио је да је Ван Гог можда „умањивао или чак улепшавао&qуот; неке ствари у писмима.

„Иако она садрже доста информација, морамо да имамо на уме да их није писао лекарима, већ члановима породице и рођацима. Циљ му је био да их умири или да нешто обави&qуот;, каже Нолен.

„Због тога наш чланак свакако неће бити последњи који се бави Ван Гоговом болешћу&qуот;, додао је он.

Ван Гогова креативност се понекад приписује његовим проблемима са менталним здрављем, али стручњаци за уметност тврде да су његова достигнућа заснована на вештинама на којима је напорно радио годинама.

Заправо, он је ретко стварао током периода психозе.

Упркос унутрашњим превирањима, Ван Гог је био дубоко мотивисан да настави да слика и описао је „дубока пријатељства&qуот; као једини лек.

Преминуо је 29. јула 1890. године, само два дана пошто је покушао самоубиство.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.04.2020)