Antarktik i životinje: Najveća santa leda na svetu na putu je da se sudari sa kolonijom foka i pingvina
Ako najveća santa leda udari u ostrvo Južna Džordžija, mogla bi da uništi stanište polarnih životinja.
Najveća santa leda na svetu, kojoj su naučnici dodelili naziv A68a, preti da se sudari sa britanskom teritorijom Južna Džordžija na Antarktiku.
Ostrvo naseljavaju kolonije pingvina i foka, a postoji velika mogućnost da će se santa udariti baš u njihovo stanište i uništiti ga.
Naučnici se pribojavaju da bi to označilo kraj za ove životinje na ostrvu Južna Džordžija.
„Postoji opasnost da santa ostane na mestu sudara sa ostrvom, što bi poremetilo ekosistem barem za sledećih 10 godina", kaže za BBC profesor Gerant Tarling iz Britanskog centra za istraživanja Antarktika.
- Čovek i pas - prijateljstvo koje traje 11.000 godina
- Zašto je fotografija komodo zmaja uznemirila aktiviste u Indoneziji
- Policajku koja je otkrila ilegalne borbe petlova - ubio petao
Putanje kojima se inače kreću pingvini i foke mogle bi da budu blokirane, što bi ih onemogućilo da hrane mladunce.
I ne samo to - životinjama na mestu udara preti da budu smrvljene, a prirodi bi trebalo mnogo vremena da se oporavi od takve štete.
„To bi poremetilo ne samo ekosistem, već i privredu Južne Džordžije, koja se zasniva na ribarenju", dodaje Tarling.
Ova britanska teritorija predstavlja neku vrstu groblja za najveće ledene sante na Antarktiku.
Ledeni džinovi plove do obala Antarktika nošeni jakim strujama, a zatim se nasukavaju u plićim delovima mora, uz obalu ovog zabačenog ostrva.
To se dešava s vremena na vreme.
Takvo je i putovanje preteće ledene sante A68a, sa šiljatim vrhom, koja luta morem oko Antarktika od sredine 2017. godine, samo nekoliko stotina kilometara jugozapadno od Južne Džordžije.
Santa je površine 4.200 kilometara kvadratnih - nešto je veća od Srema - i teška nekoliko stotina milijardi tona.
Međutim, relativno je tanka (oko 200 metara ili manje je pod vodom), što znači da ima šanse da se rastopi pre nego što stigne do Južne Džordžije.
„Udar bi mogao da ima ogromne posledice - to bi omogućilo grabljivcima sa kontinentalnog dela da dođu i pojedu pingvine i foke", objašnjava profesor Tarling.
„Kada govorimo o fokama i pingvinima, u osetljivom periodu - kada dobijaju mlade i vode brigu o njima - razdaljine koje moraju da prelaze kako bi im doneli hranu mogu biti odlučujuće - ako moraju mnogo da putuju, to znači da možda neće stići da nahrane mladunce pre nego što im oni umru od gladi".
Ovo nije prvi ovakav slučaj - kada je santa A38 2004. godine udarila u Južnu Džordžiju, obale su bile prekrivene mrtvim pingvinima i mladuncima foke.
Upoznajte Pistaća - preslatko zeleno štene:
Zato sada istraživači Britanskog centra za istraživanje Antarktika pokušavaju da prikupe što više informacija o A68a i razrade plan za slučaj da se desi najgori mogući scenario po životinje i lokalnu ribarsku industriju.
Ali nije sve tako crno, objašnjava Tarling.
Santa bi donela velike količine prašine koji bi nađubrili vodu za planktone, a oni su na dnu lanca ishrane za antarktičke životinje.
Iako satelitski snimci pokazuju da je A68a na putu da se direktno sudari sa Južnom Džordžijom, još uvek ima šanse da se ne nasuče.
„Sve je moguće", kaže za BBC stručnjak za mapiranje Piter Fretvel.
„Struje bi trebalo da odnesu santu na sam jug Južne Džordžije, pre nego što se okrenu i oteku nazad, na severozapad. Ali to je veoma teško predvideti", objašnjava.
Njegov kolega Endrju Fleming ističe da su se britanski istraživači obratili Evropskoj svemirskoj agenciji i zamolili da im pošalju satelitske snimke.
Ova tehnika snimanja funkcioniše po principu talasnih dužina, tako da može da zabeleži dešavanja u prirodi bez obzira na vremenske uslove.
„Santa A68a izgleda spektakularno", kaže Fleming.
„Prosto je neverovatno da je tako veliko parče leda još uvek u komadu, naročito kada na snimcima radara vidite na koliko mnogo mesta je naprsla - mislio sam da će se do sada već raspasti".
„Ako se zahvaljujući strujama okrene kod Južne Džordžije i promeni putanju, krenuće na sever i trebalo bi da počne da se raspada, jer bi brzo uplovila u toplije vode, a talasi bi je dokrajčili", zaključuje Fleming.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.05.2020)