Љубомир Живков: Воз
РТВ 07.11.2020 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Ако сам нешто волео, био је то воз, ако је нешто било узбудљиво била је локомотива, мада били су задивљујући и вагони, путнички, са металним степеницама које се укажу кад кондуктер изнутра отвори тешка врата, теретни вагони исто сви лепи, једни затворени, загасито црвени, у којима не знаш шта је, у другима бикови којима се црно пише, само што за разлику од робијаша имају попречне да кажемо решетке, кроз које последњи пут виде цветове мака изнад репе, па плитки, отворени вагони, као да су
Железничке станице и вектернице, свуда уредне и све једнаке, шефови станица и скретничари су братство повезано шинама, бандерама – мањим од оних за струју, иако су старије од ових које ће по селу посадити “Елекровојводина”: као ћушакиње су наспрам одраслих коња – и телефонима, који се додуше ручно навијају као првобитни грамофони; живе на крај села, а повезани са читавим светом, док нас, кад зими и последњи Фаркаждинац дуне у лампу и угаси је, као да је и Бог
