Фискални савет: Рекордни дефицит буџета услед нерешених проблема из претходног периода

Бета 09.11.2020

Нови ребаланс овогодишњег буџета који је предложила Влада Србије показује да је здравствена криза погодила буџет знатно више од очекивања, услед нерешених проблема из ранијег периода, па ће бити изазов да се јавне финансије поново ставе под контролу, оценио је данас Фискални савет.

"Велика замерка на предложени ребаланс је изражена нетранспарентност јавних расхода, која је додатно повећана у односу на претходне буџете", навео је Фискални савет у анализи предлога ребаланса буџета о којем ће сутра почети расправа у Скупштини Србије.

Ребалансом је предвиђен дефицит републичког буџета од 483 милијарде динара (8,8 одсто БДП-а) док је на нивоу опште државе планиран дефицит од 492 милијарде динара (8,9 одсто БДП-а).

"Ово је убедљиво највећи фискални дефицит Србије од кад се о томе објављују подаци и већи је за око 40 одсто у односу на до сада највеће остварене дефиците из 2012. и 2014. године. Уз то, компаративна анализа показује да ће дефицит Србије у 2020. бити и међу највећим у југоисточној Европи (где ће у просеку износити 7,5 одсто БДП-а)", наводи се у анализи Фискалног савета.

Додаје се да се такво увећање буџетског дефицита не може објаснити само утицајем пада БДП-а на јавне приходе и непосредним трошком спроведених антикризних мера.

"Добар део дефицита у 2020. настао је заправо тако што је здравствена криза оголила проблеме који су дужи низ година гурани под тепих. Дугогодишња недовољна улагања у здравство довела су до тога да је Србија у текућој кризи морала да издвоји знато више буџетских средстава у односу на упоредиве земље за набавку неопходне опреме и унапређење здравствене инфраструктуре", указао је Фискални савет.

У анализи тог независног тела наведено је и да проблеми државних и јавних предузећа (Ер Србија, ЕПС) нису од јуче и да је "криза заправо била само окидач за државну интервенцију којом је у 2020. покривен део трошкова њиховог неуспешног пословања – што би се вероватно десило у неком тренутку и да није било кризе".

"Уз све то, година ће се завршити и са неодрживо великим издацима за плате запослених у јавном сектору јер су оне у 2020. прекомерно повећане (за око 10 одсто), а БДП ће највероватније имати реални пад од око 1,5 одсто", оцена је Фискалног савета.

(Бета, 09.11.2020)

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Економија, најновије вести »