Дивљачке фреквенције
Данас 12.11.2020 | Пише: Светислав Басара
Након што се обавестих да је тзв. Аца Лукас у Хит твиту ђилкошки изређао Жаклину Таталовић, извршивши потом очевид у клип „немилог догађаја“ моментално помислих да су „српско чојство, јунаштво, патријархална традиција, духовна вертикала, светосавље“, итд. ствари за које би и Лукас и његова два саучесника (права реч) – Абу Ћирјаковић и СПАСоносни Шапић – били у стању да положе живот, а Ћирјак, претпостављам, ни дупе не би жалио.
Немили догађај је, дакле, био само још један у низу (све учесталијих) показних вежби да су напред набројане „српске и породичне вредности“ последње уточиште ниткова (свих боја). Ја, међутим, у тој ствари најмање замерам Аци Лукасу – њему су такве бљувотине део пјевачког имиџа – једва да нешто замерам (очекивао сам то од њих) Шапићу и Абу Ћирјаку, који су као најбеднији женски полни органи погледа упртих у патос ћутке, малтене слугански, слушали сексистичке
