„Последња шанса” за још по једно, можда и флерт

„Последња шанса” ‒ било је заиста једино преостало уточиште за многе боеме, разнолике згубидане, поклонике ноћног живота, младе и оне старије, речју за све оне који би се тих седамдесетих и осамдесетих година прошлог века у касним, ноћним сатима затицали у центру града, а није им падало на памет да иду кућама. Била је то једна од малобројних кафана, али баш кафана, која је радила од јутра до сутра, у којој је чувени угоститељски израз фајронт изгубио смисао...