Бошко Ћирковић Шкабо: Живот да стане не може!
Правда 24.11.2020 | Правда
Све што живи, хтело би да живи... Сваког дана, сваког тренутка... А опет: „Умро сам на тренингу данас.“; „Цркавам од посла, од кад радимо од куће.“; „Рикно сам док сам распремио ормар.“; „Убих се од раџе на свадби.“... Има истине у тим вербалним конструкцијама. Јер све што живи умире... Сваког дана, сваког тренутка... Иако то чини, махом, невољно.
Пише: Бошко Ћирковић Шкабо Не постоји стварна, објективна или макро разлика између живљења и умирања сваког дана, сваког тренутка. Постоји само субјективни осећај појединца. Што би мобилни телефон рекао: „филс лајк“, кад га консултујете какво је време напољу. У ствари, чини ми се да је исправније написати: „субјективно уверење“ или „субјективно убеђење“. Пробаћу да примером појасним претходно философирање. Кад год сам веровао у оно што радим тог дана и
