Склони се, матори, журимо

Недавно, у Рајићевој, тржном центру, шета Раде Шербеџија, сам, са штапом, нешто купује, вози се оним покретним степеницама, горе, доле, нешто тражи. Нико му не прилази, а већина га и не примећује. У једном тренутку, у журби, пролази група момака. Који ни своје очеве и дедове не поштују, а камоли туђе, и љутито, више себи у браду, један од њих добаци - склони се, матори, да прођемо, видиш да журимо, шта се ту килавиш... А тај матори је Раде Шербеџија, који се,