Гордана Матковић: Одсуство владавине права и корупција доприносе све већим социјалним разликама

Програмска директорка Центра за социјалну политику проф. др Гордана Матковић изјавила је да социјалне разлике у Србији расту јер српска привреда не расте у складу са својим потенцијалима, а одсуство владавине права и корупција успоравају тај привредни раст.

"У таквим условима сиромашнији постају још сиромашнији, а богатији још богатији. Плашим се да ће последице економске кризе изазване пандемијом бити погубне за најсиромашније грађане", казала је Матковић за портал Синдиката Независност.

Навела је да се однос плате и пензије погоршава.

"Износи социјалне помоћи и дечијег додатка су и даље ниски, институционалне услуге као неприхватљив вид заштите и даље доминирају, недостају нам капацитети за дечију заштиту, услуге у заједници су неразвијене", оценила је Матковић.

Додала је да у Србији и даље постоји апсолутно сиромаштво.

"Наша социјална давања, нису довољна нити стижу до свих који немају довољно средстава за живот. Сасвим је јасно да постоји потреба да се механизми заштите као што је новчана социјална помоћ додатно унапреде као што је у два маха и учињено, 2001. и 2010. године", казала је она.

На питање Независности зашто Србија нема нову стратегију за борбу против сиромаштва, када нека истраживања говоре да чак 1,8 милиона људи себи може да приушти само пуко преживљавање, Матковић је истакла да стратегије имају смисла ако су задовољена два услова.

"Прво, ако се формулишу квалитетно и уз професионални и друштвени консензус и друго, ако се примењују. Испуњење овог другог услова подразумева да се прати спровођење стратегије, у којој су јасно дефинисане активности, индикатори", објаснила је она.

Упитана које су последице великог сиромаштва у Србији, Матковић каже да је најтежа последица ниског животног стандарда, али и неуређене државе и неизвесне перспективе - одлука о напуштању земље.

"За мене је то најтежа последица. На нивоу породице неповољни образовни и здравствени исходи су свакако међу најтежим последицама које воде и зачараном кругу сиромаштва", казала је Матковић.

На питање шта треба предузети да се спрече све веће социјалне разлике, Матковић је казала да је пре свега неопходно побољшање ситуације на тржишту рада, али и на редистрибутивну улогу социјалних трансфера и промене у оквиру пореске политике.

"Требало би да се уведе нека врста социјалних пензија за најстарије, повећање пондера који се додељује деци старијег узраста и увођење универзалног дечијег додатак за децу основно-школског узраста која живе у неусловним ромским насељима", казала је Матковић.

Гордана Матковић је од октобра 2000. до марта 2004. године, у прелазној влади и у владама Зорана Ђинђића и Зорана Живковића, била министар за рад, борачка и социјална питања.

Током њеног мандата започете су реформе пензијског система и социјалне заштите, а израђена је и усвојена Стратегија за смањење сиромаштва.

(Бета, 25.11.2020)