Вест за коју смо веровали да је никад нећемо прочитати: Божја рука за Дијега
Спутник 25.11.2020 | Пише Предраг Васиљевић

Дијего Армандо Марадона не припада епохи у којој се утакмице играју пред аветињски празним стадионима са стотинама хиљада пластичних столица и наснимљеним хуком виртуелних навијача.
За њега су крцате трибине, загрљени и опијени људи који певају и плачу, радост и трагика, конфете и заставе, ерупција и ватромет, агонија и екстаза. Велики Дијего не припада времену кад су судије роботи и компјутери, кад голове поништавају софтвери и модерне камере, предвидљивом времену у ком не постоји људски фактор, грешка, изненађење, велобрт. Марадона је најважнији гол најљућем противнику могао да да и „божјом“ руком, а да то нико не види, и да се та












