Ауторски филм у славу Достојевског: Критика чистог ума
Данас 26.11.2020 | Пише: Срђан Вучинић
Сурови таленат Достојевског највећу снагу задобија у агону, у драмском сукобу његових ликова – и чини се да сваки од његових великих романа свој климакс достиже управо у овим дијалошким сценама које су, у исти мах, и много више од уобичајених дијалога.
Сукобљени антагонисти превладавају конвенционалне драмске оквире, постајући један другоме џелати и жртве, исцелитељи и душмани, сатански или серафимски двојници, искривљена огледала или говор властитог несвесног. Смердјаков и Иван Карамазов, Мишкин и Рогожин, Раскољников и Свидригајлов, Кирилов и Ставрогин, Трусоцки и Вељчањинов… – сви ови такмаци као да ступају на сцену Достојевског не би ли „појели“ један другог, укидајући баријере између ти и ја, доводећи
