На вест о (као) смрти Дијега Арманда Марадоне

Зазвонио је телефон у 17:28 и рече ми човек којем безгранично верујем: Умро је Марадона! Разговор је трајао 16 секунди… Три речи пре тишине! Крај позива, крај живота, крај свега. Крај крајева! Дијего је стварно умро, али ја не верујем… Ето, баш нећу! Онда сам уздахнуо и по старом мазохистичком обичају душмана сопствене душе почео да окрећем безбројне слике, као у најтужнијем каледиоскопу сећања на незаборавно детињство: прву љубав, страст фудбала, Марвелове