Priča o “mesiji” i dubini, velegradu i provinciji: Šta nam je doneo NBA “free agency” i može li iko na crtu Lejkersima?
Nedeljnik 28.11.2020 | Uroš Jovičić
Profimedia Omiljena dečačka igra, kada se zenice šire, gledaš u jednu tačku i odraslima izgledaš nekako previše miran, jeste stavljanje u uloge ljudi kojima se diviš.
Kada si klinac nije ti problem da u jednom trenutku budeš novinar koji se u javnoj govornici presvuče u svoje superkul odelo i skače po zgradama, pa da već za deset sekundi roniš sa ajkulama, penješ se na vrh K2, daješ pobednički gol u finalu Lige šampiona, ili pobeđuješ na slaninijadi, zavisno od afiniteta. Kada dečaci odrastu, ne stavljaju se više u ulogu onih kojima se dive, već u ulogu onih od kojih veruju da su bolji, diveći se sebi samima. Jednako im se šire
