Srbija i Crna Gora: Podgorica ostaje pri odluci o proterivanju Božovića, Srbija odustala od uzvraćanja istom merom
Zvanični Beograd promenio odluku, pa Tarzan Milošević, ambasador Crne Gore neće morati da napusti Srbiju.
Zvanična Podgorica ostaje pri odluci da proglasi ambasadora Srbije Vladimira Božovića nepoželjnom osobom u toj zemlji, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore.
Iz tog ministarstva su pozdravili odluku Vlade Srbije da odustane od proterivanja ambasadora Crna Gore u Beogradu, Tarzana Miloševića, ističući da za tim nije bilo razloga jer je on „poštovao Republiku Srbiju".
Prethodno je premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila da će Srbija povući odluku o proterivanju Miloševića, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem.
Crna Gora je u subotu proglasila Vladimira Božovića, ambasodora Srbije za nepoželjnu ličnost, uz obrazloženje da se „kontinuirano mešao u unutrašnje stvari te zemlje".
- Uspon Mila Đukanovića - od raskida sa Miloševićem do najdugovečnijeg lidera Crne Gore
- Petar Drugi Petrović Njegoš - od totalnog uzdizanja do totalnog poricanja
- Vek od oslobođenja ili okupacije Budve
Crna Gora bi sledeće nedelje trebalo da dobije novu vladu, prvu od uvođenja višestranačja 1990. u kojoj se neće naći Demokratska partija socijalista.
Šta je bilo na sastanku u Beogradu?
Srbija će jednostrano povući odluku o proterivanju ambasadora Crne Gore, saopštila je posle sastanka sa predsednikom i ministrom spoljnih poslova, premijerka Ana Brnabić.
„Predsednik Vučić razume i podržava ovu odluku, jer je u skladu sa Bečkom konvencijom, i protokolima.Rekao nam je da su konvencije važne, ali da su život i naše prijateljstvo sa Crnom Gorom važnije", rekla je Brnabić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Ona smatra da Božovićeva izjava posle koje je usledila odluka o proglašenju za personu non grata ne može da bude razlog za proterivanje.
„Nadam se da će se ovo protumačiti kao akt dobre volje i da ćemo imati odlične odnose sa Crnom Gorom", dodala je Brnabić.
Šta Crna Gora zamera Božoviću?
Podgoričke Vijesti citiraju odluku u kojoj se navodi da se Božoviću zamera „kontinuirano mešanje u unutrašnje stvari Crne Gore", kao i ponašanje i izjave koje su, kako se tvrdi, nespojive sa diplomatski standardima.
On je, tvrde iz Ministarstva, prethodno više puta pismeno i usmeno upozoren na to.
„Juče je ambasador Božović nelegalnu i nelegitimnu Podgoričku skupštinu 1918. nazvao 'oslobođenjem' i 'slobodnom voljom' crnogorskog naroda, čime je još jednom, na najdirektniji način, omalovažio državu koja mu je dala diplomatsko gostoprimstvo", navodi se u saopštenju.
Božović je u petak rekao da „velika i slavna Mojkovačka bitka, kao primer hristolike žrtve za svog bližnjeg i za slobodu, bila je uvod u oslobođenje Crne Gore i Podgoričku skupštinu, kao slobodan izraz narodne volje za ujedinjenje sa bratskom Srbijom".
Tvrdi se i da je Božović tako „unizio" Skupštinu Crne Gore, koja je 29. novembra 2018. usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, ukinut dotadašnji suverenitet države.
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore je o ovome na uobičajeni način, notom, obavestilo zvanični Beograd, a nota će biti uručena i ambasadoru Božoviću.
Crna Gora bi sledeće nedelje trebalo da dobije novu vladu, prvu od uvođenja višestranačja 1990. u kojoj se neće naći Demokratska partija socijalista.
Kakve su reakcije?
Mandatar za sastav nove crnogorske vlade Zdravko Krivokapić izjavio je da žali zbog proterivanja dvojice ambasadora i dodao da će nova vlada raditi na „ozdravljenju odnosa" sa Srbijom i promociji dobrosusedske politike sa Beogradom.
„Žalim zbog jučerašnjeg protjerivanja ambasadora, jer takvi akti nijesu u duhu evropskog puta i dobre regionalne saradnje prijateljskih država. Odlazeći režim ni u svojim posljednjim danima ne preza od polarizacije društva i produbljivanja podjela", napisao je Krivokapić na Tviteru.
Miloš Nikolić, portparol do sada vladajuće Demokratske partije socijalista kazao je da je očekivana odluka da se Božović proglasi personom non-grata.
„Očekivana odluka MVP nakon više opomena poslije kojih je Božović nastavio da se miješa u unutrašnje stvari i omalovažava državu Crnu Goru", napisao je Nikolić na Tviteru.
Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije rekla je novinarima u Briselu da je „poštovanje dobrosusjedskih odnosa kamen temeljac procesa proširenja i pridruživanja i stabilizacije", prenosi Radio Slobodna Evropa.
„Crna Gora i Srbija solidno napreduju u pristupanju Evropskoj uniji", dodala je Pisonero, a prenosi Radio Slobodna Evropa.
Od predstavnika vlasti u Srbiji još se niko nije oglasio ovim povodom, ali je za nedelju uveče najavljen sastanak predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i Nikole Selakovića, ministra spoljnih poslova.
Ko je Vladimir Božović?
Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom Nikšiću, a diplomirao je na Pravnom fakuletetu u Beogradu.
U biografiji, koja je objavljena na sajtu Istinomer, navodi da je karijeru započeo 1995. godine kao pripravnik u Beogradu, Srbiji i Milvokiju, SAD, a da je dve godine kasnije započeo vlastitu praksu.
Od 2004. do 2007. godine bio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor Odeljenja za javnu bezbednost.
Početkom 2007. odlukom Vlade Srbije prestala mu je funkcija načelnika službe koja se bavi ispitivanjem zloupotreba u policiji.
Od aprila do novembra 2012. godine radio kao savetnik ministra u kabinetu ministra unutrašnjih poslova, a od novembra 2012. do maja 2014. bio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova zadužen za unutrašnju kontrolu i međunarodnu saradnju.
Takođe, navodi da je bio i savetnik ministra u kabinetu ministra unutrašnjih poslova od maja 2014. do maja 2015. godine.
Član je Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Za ambasodora Srbije u Podgorici imenovan je početkom decembra prošle godine.
Šta je Podgorička skupština?
Podgorička skupština je zasedala od 24. do 29. novembra 1918. godine u glavnom gradu Crne Gore, po završetku Prvog svetskog rata.
Na njoj je doneta odluka o zbacivanju kralja Nikole i dinastije Petrovića Njegoša u korist dinastije Karađorđevića koja je vladala u Srbiji.
Takođe doneta je odluka o ujedinjenje Crne Gore sa Kraljevinom Srbijom i iskazivanje podrške ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu jugoslovensku državu.
Sa ovim odlukama se nije slagao deo stanovništva koji je podržavao svrgnutog kralja Nikolu.
Crna Gora je od tada do 2006. bila u različitim oblicima državnih zajednica - Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, socijalističkoj Jugoslaviji, Saveznoj republici Jugoslaviji i državnoj zajednici Srbije i Crne Gore.
U maju 2006, glasanjem na referendumu, birači su odlučili da Crna Gora opet postane samostalna država.
Skupštinu Crne Gore je u novembra usvojila Rezoluciju o poništenju odluka Podgoričke skupštine kojima je, kako tvrde, ukinut dotadašnji suverenitet Crne Gore.
Šta znači izraz persona non grata?
Ovaj izraz doslovno znači „nepoželjna osoba", a koristi se u diplomatiji sa specijalizovanim i pravno definisanim značenjem.
To znači da je odlukom vlade, tom čoveku zabranjen ulaz u određenu zemlju ili ostanak u njoj i da prestaje da uživa diplomatski imunitet.
Po članu devet Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, država prijema može „u svakom trenutku, bez obaveze da obrazloži odluku" da proglasi bilo kog članak diplomatskog osoblja za personu non grata.
Nepoželjna osoba se time proglašava za neprihvatljivu, i obično biva opozvana u matičnu zemlju.
Institut persona non grata se između ostalog koristi za izbacivanje diplomata osumnjičenih za špijunažu, aktivnosti u neskladu sa njihovim statusom ili kao simbolični pokazatelj nezadovoljstva.
Pogledajte video o tome kako iskopavanja peska nanose štetu Adi Bojani
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.30.2020)
Šire se protesti u Gruziji, premijer sada tvrdi da evropski put nije obustavljen
