Drangulije od misli: Ipak su sve te krhotine i ostaci prošlosti na neki način povezani s nematerijalnim stvarima
Večernje novosti 01.12.2020 | Ljudmila Ulicka
Najčvršća vezanost za stvari - za njihovu biografiju, geografiju, rođenje i smrt - dovela je do toga da sam u kutiju za cipele slagala ono od čega mi je bilo teško da se rastanem: puknutu porcelansku zdelicu moga pradede u kojoj je držao nekakve točkiće i opruge od satova, razbijeni kineski pribor za čaj koji je moj prvi muž slučajno zbacio ramenom zajedno s policom, bakine glas rukavice (balske!) takve veličine da su pukle kad je jedna debeljuškasta dvanaestogodišnja devojčica pokušala da ih proba,
Sve sam to nameravala da popravim, restauriram, zalepim, zakrpim ili, jednostavno, stavim na mesto. I trideset godina sam to vukla iz stana u stan, sve dok za vreme jedne od poslednjih selidbi, obuzeta željom za oslobođenjem i očišćenjem od svakojakih starudija, nisam sve te bezvredne dragocenosti bacila na đubre. U trenutku mi se učinilo da sam se oslobodila svoje prošlosti i da me ona više ne steže za gušu. Ništa se od toga nije dogodilo: sve te bačene sitnice
