Крај херојског доба књижевности: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића
Вечерње новости 02.12.2020 | М. Мирковић
КАДА су се јуче у бежанијском Дому за старе, склопиле очи Бране Шћепановића, као да је и дефинитивно завршено једно "херојско доба" српске књижевности. Метеорски засијавши као савременик Андрића и Црњанског, у време Камијеве славе, Брана Шћепановић је тада тај светско еротични апсурд, уметнички аутентичном прозом учинио природно ћириличним, и нашим.
Издавач Зоран Живковић овим се дирљивим речима опрашта од изузетног писца који је пре два дана у 84. години напустио овај свет, а чија су изабрана дела остала један од последњих капиталних подухвата Живковића и "Нолита". Ту репутацију, уз роман "Уста пуна земље" који се непрестано прештампава на десетинама језика и стотинама хиљада примерака, те новелу "Смрт господина Голуже" у више светских антологија, одржавају и бројне Шћепановићеве приповетке које су му
