Гујаничић: Политика у центру развоја тржишта телекомуникација

Ни избијање пандемије није могло да баци у други план главну карактеристику телекомуникационог тржишта у Србији, а то је мегаломанска потрошња државног телекомуникационог оператера, Телекома Србија, у циљу остварења медијског утицаја, оценио је берзански стручњак Ненад Гујаничић.

"Тиме је светски тренд вертикалног ширења телекомуникационих бизниса, како би понудили што шире услуге и садржаје и тиме задржали клијента, добио и овдашњу огољену варијанту", навео је Гујаничић у ауторском тексту за месечник "Бизнис и финансије".Он је истакао да се глобална телекомуникациона индустрија показала као један од отпорнијих сектора током кризе изазване пандемијом корона вируса, а да ће се знати како је пословао Телеком Србија тек нареднога лета, "пошто ни законске обавезе ни скоро пет милиона акционара нису били довољни аргументи да се ова компанија котира на берзи и унесе дашак транспарентности у своје пословање".

"Упркос недоступности података, за очекивати је да су се светски трендови осетили и на домаћем телекомуникационом тржишту. Увођење ванредног стања и повећан обим броја корисника који су радне или школске обавезе обављали од куће свакако је довео до већег коришћења широкопојасног интернета, док су у сегменту мобилне телефоније изостали приходи од роминга услед ограниченог кретања корисника", указао је Гујаничић.

Додао је да је велика неизвесност у погледу будућих пословних изгледа вероватно довела до смањења капиталних издатака телекомуникационих компанија, а за очекивати је да ће прва жртва бити развој 5Г мреже, чија ће се имплементација вероватно гурнути у даљу будућност.

Гујаничић је навео да тржиште мобилне телефоније у Србији већ дуже време бележи стагнацију и да су се "прилично искристалисали" удели три учесника који чине преко 99 одсто тржишта.

У протеклој пословној години Телеком Србија (удео на тржишту од 44,1 одсто) забележио је благи раст прихода од 1,2 одсто, Теленор (удео 31 одсто) је регистровао још скромнију стопу раста од 0,6 одсто, док је ВИП мобиле повећао приходе 9,5 одсто и наставио да поправља удео на тржишту (тренутно 24,3 одсто).

Подаци РАТЕЛ-а показују да је на крају јуна ове године било 8,1 милиона активних корисника у мобилној телефонији, чиме је настављен тренд пада броја корисника (пад од три одсто у односу на претходни квартал).

Током пандемијског другог квартала остварен је значајан скок одлазног говорног саобраћаја (рекордних 5,45 милијарди минута), док је настављен благи тренд повећања броја постпејд корисника и супротни тренд у припејду (5,04 милиона насупрот 3,08 милиона корисника).

Интернет саобраћај је у другом тромесечју достигао рекордних 109,5 милиона гигабајта, што је двоцифрена стопу раста на годишњем нивоу.

"На тржишту фиксне телефоније доминира Телеком Србија (тржишни удео од 77 одсто), али уз константно опадање прихода. Телеком је прошле године забележио приход од 29,3 милијарде динара (пад од преко пет одсто), што је било испод половине реализације остварене од услуга мобилне телефоније", истакао је Гујаничић.

Како је навео, у широкопојасном интернету и дистрибуцији медијских садржаја "води се главна борба на домаћем тржишту, зачињена мегаломански плаћеним преузимањима кабловских оператера и скупим надметањем за стварање и куповину садржаја".

"Након преузимања неколицине оператера у протекле две године, Телеком Србија на тржишту широкопојасног интернета заузима удео од 48,4 одсто (СББ 32,7 одсто), док у дистрибуцији медијских садржаја доминира СББ (удео од 47,5 одсто наспрам Телекомових 39,2 одсто)", навео је Гујаничић.

По подацима РАТЕЛ-а, како је додао, број претплатника широкопојасног интернета је у сталном порасту (1,66 милиона на крају другог квартала, и највише је заступљен кабловски приступ (44,6 одсто).

"Онда и не чуди што се водила рововска битка ова два доминантна учесника на тржишту за преузимање многобројних кабловских оператера. То је пре две године кулминирало почетком агресивне стратегије преузимања од стране Телекома, који је платио преко 300 милиона евра за неколико кабловских оператера", подсетио је Гујаничић.

Сличан тренд раста бележи и дистрибуција медијских садржаја (незнатно преко два милиона претплатника на крају другог квартала), а у претплати доминира кабловска телевизија (47,9 одсто), док интернет протокол телевизију (ИПТВ) поседује четвртина претплатника.

"Комбинацијом 'кабла' и садржаја СББ и Телеком покушавају да 'вежу' што већи број корисника, што је легимитан циљ у бизнису све док се не пређу извесне границе. Оне финансијске су одавно пробијене, с обзиром да обе компаније носе у билансима дуг који је нестандардан за фирме локалног (регионалног) потенцијала, те би ово претерано ослањање на спољашње изворе финансирања могло скупо да их кошта у случају непредвиђених околности на тржишту", указао је Гујаничић.

Како је оценио, "оне много опасније границе тичу се политичког утицаја и моћи, чији је гласноговорник национални оператер и чије су пословне одлуке протеклих годину, две, благо речено, имале примесе политичке трговине".

"Ако се овоме дода вишегодишње занемаривање грађана у улози како мањинских акционара, тако и фактичких послодаваца у управи ове компаније, наступ челника ове фирме остао је без преседана, не само у телекомуникационој индустрији, већ и у светској корпоративној пракси. На крају ће пословни неуспех бити приписан светској рецесији или генералној сатурацији телекомуникационе делатности, а цех ће свакако бити уручен акционарима, који су, гледано и са аспекта већинског власника и мањинских интереса, грађани ове земље", упозорио је Гујаничић.

(Бета, 08.12.2020)