Па баш данас да одеш, брате, у недељу

Па баш данас да одеш брате, у недељу, баш ти који си својом “Недељом” направио химну нас што смо одлазили онда, у невријеме. Враћали се, па опет одлазили. Некад, касније, одлазили, а да нисмо смјели ни да помислимо више на ту пјесму, јер је била неиздржива, јер је отварала ионако незацијељено месо и ткиво и оно спашених а дубоко скривених емоција, јер би учинила да се распаднемо прије времена. Тек кад смо стизали тамо гдје нас је одвело оно невријеме и недоба,