Наука: Има ли наде за енциклопедије у ери интернета и паметних телефона

Штампане енциклопедије за сада одолевају зубу времена. Међутим, колико ће још борба са интернетом трајати и ко ће изаћи као победник?

BBC News 10.12.2020

Enciklopedije — Српско издање енциклопедије Британике и југословенског издање Ларуса на истој полици

У једном углу ринга Британика, Ларус и 1000 зашто - 1000 зато, у другом Википедија, док је из ложе бодри Гугл.

Ко ће победити у овом историјском мечу - интернет енциклопедија коју данас многи захваљујући телефонима носе у џеповима или оне штампане, чији се мирис страница рашири по целој соби одмах по отварању књиге?

„У прошлости је постојала јака потребе библиотека да набављају енциклопедије, док у савременом библиотекарству оне нису више интересантне, ни за куповину, ни за употребу.

„Углавном ако неко хоће да дође до прве информације, данас то врло лако може да уради коришћењем интернета&qуот;, каже за ББЦ на српском Жељко Димитријевић, библиотекар на Факултету политичких наука (ФПН).

Иако нису заступљене као раније, Димитријевић сматра да се енциклопедије данас користе пре свега у истраживачке сврхе.

Његов колега дипломирани библиотекар, сада антиквар, Станко Ковачић, који се 20 година бави овим послом, каже да је потражња за енциклопедијама кренула „рапидно&qуот; да опада пре десетак година.

„Махом их купују пензионери који не користе интернет или би да украсе полице, док млађи понекад купе из емотивних разлога&qуот;.

Енциклопедија као ексцес

„Енциклопедија је научно дело систематизовано као речник које даје сажете податке из свих области знања или из једне области посебно&qуот;, пише у Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке.

Деле се на чланке који могу бити поређани по азбучном и абецедном реду, а понекад и по тематских категоријама.

Постоје опште и стручне енциклопедије.

Жељко Димитријевић каже да се у библиотеци ФПН-а најчешће траже стручне енциклопедије одређених области, попут политике, економије, људских права и слично.

Ипак, у његовом дугогодишњем библиотекарском раду приметио је да је коришћење енциклопедија сведено на минимум, а од када је запослен у библиотеци на ФПН-у, студенти му ретко када затраже ову литературу.

„Користе врло мало и то је нека ексцесна ситуација - да им неки термин зафали или да хоће да га прецизирају.

„Више га користе професори за истраживања, у контексту тражења како се неки појам мењао кроз време&qуот;, каже Димитријевић.

Погледајте наш видео о Буктјуберима:

Електронске против штампаних енциклопедија

У ери интернета, најбржи начин провере одређене информације је Гугл, а онда Википедија.

Википедија је бесплатна интернет енциклопедија, покренута почетком 2001. године, која је данас доступна на скоро 300 светских језика.

Већина професора на универзитетима у Србији не дозвољава навођење ове интернет енциклопедије као извор у семинарским и дипломским радовима студената.

Међутим, извори који се помињу на њеним страницама су и те како добродошли.

Неколико година заредом Универзитетска библиотека Светозар Марковић у сарадњи и Викимедијом Србије организовала је пројекат у оквиру кога су библиотекари обучавани за уређивање станица Википедије.

Курс је похађао и Димитријевић.

„Добра ствар је што су позвали библиотекаре да се прикључе као људе при изворишту знања, да могу да консултују релевантне књиге, да имају подробније изворе и самим тим могу да укључе у писање чланака и да наведу те изворе.

„А извори су углавном из других енциклопедија&qуот;, каже он.

Захваљујући овој кампањи, Србија је почетком године била на другом месту по доприносу проверљивости информација на Википедији, пренео је РТС.

Од 1993. до 2009. године компанија Мајкрософт издавала је дигиталну мултимедијалну енциклопедију Енкарта, која је испрва продавана на дисковима.

Од Британике до Просвете

Прве енциклопедије се везују још за антички период, али оне модерне, какве данас познајемо, настају у 18. веку.

„Иако је идеја потекла од француских просветитељских филозофа, а још од Аристотелових ставова да се сама наука систематизује, природа енциклопедија се мењала кроз време&qуот;, каже Димитријевић.

Тада су настале Француска енциклопедија и Британика, две најзначајније енциклопедије тог периода.

Прва енциклопедија Британика објављена је и штампана у Единбургу (Шкотска) 1768. године и имала је три тома.

Временом је постајала обимнија, па је њено четврто издање, које излазило у периоду од 1801. до 1810. године, имало 20 томова.

Најстарија енциклопедија на енглеском језику престала је да излази у штампаном издању 2012. године, а наставила да живи на интернету преко сајта.

Стигла је до 32 тома и петнаестог издања, које је објављивано од 1974.

Сажето издање објављено је и у Србији 2005. године у десет књига по азбучном реду, у издању Политике и Народне књиге.

Француска Енциклопедија или образложени речник наука, уметности и заната, поједини сматрају првом модерном енциклопедијом.

Излазила је у Паризу од 1751. до 1772. године, а уредници су били Дени Дидро и Жан ле Рон д'Аламбер.

У рад су укључили више од 50 сарадника, а области су биле филозофија, теологија, књижевност, језик, математика, физика, економија, политика и музика.

Током 20. века у Југославији објављиване су многе енциклопедије, а најпопуларније биле су Мала енциклопедија Просвете, енциклопедије Југословенског лексикографског завода и прилагођено издање Опште енциклопеције Ларус.

„Будимо рационални, имамо интернет&qуот;

Пре петнаестак година на сајмовима, антикварницама и уличним тезгама, тражио се примерак више Мале енциклопедије Просвета и бројних енциклопедија Југословенског лексикографског завода из Загреба.

Данас, међутим, Станко Ковачић у магацину има по неколико истих примерака ових издања јер је потражња у потпуности опала.

„Енциклопедије се много мање траже, много мање купују. Будимо рационални, имамо интернет&qуот;, каже Ковачић.

„Колико пута ми се деси, читам нешто па одем за рачунар да проверим, а не одем по лексикон или енциклопедију&qуот;, додаје кроз осмех 38-годишњи антиквар, иначе дипломирани библиотекар.

Иако му је магацин пун ових књига, у његовој кући држи само Просветину и Ларусову тротомну енциклопедију.

Тврди да су њихови подаци најпозуданији.

Станко има сина од шест година, па са супругом чува и дечије енциклопедије, попут 1000 зашто, 1000 зато, које су њима „занимљиве и забавне&qуот;.

„То је један од добрих начина да се дете научи да воли књигу и да чита, али мањи део популације то тако користи&qуот;, додаје.

Последњу енциклопедију из његовог каталога - Енциклопедију физичке културе - купили су препродавци из Црне Горе, а претходне, коју је продао, није могао да се сети.

Ова књигу је издао Југословенски лексикографски завод у Загребу, чији је уредник био Мирослав Крлежа.

Ковачић сматра да је из ове институције изашао велики број квалитетних енциклопедија.

„Опћа енциклопедија и Енциклопедија Југославије у осам томова, Енциклопедија ликовних умјетности у четири и Пољопривредна енциклопедија у три тома, затим Војна енциклопедија, Филмска енциклопедија и многе друге&qуот;, набраја он.

Често се дешава да купцу поклони неку од енциклопедија јер их и сам добија на овај начин.

„Људи их масовно избацују из станова, па ме зову и кажу: ,Дођите и изнесите нам, жао нам је да бацимо код контејнера'.

„Ја прихватим, изнесем и због тога и поклањам јер ако сам ја добио на поклон, поклонићу и ја, да некоме буде од користи&qуот;, објашњава Ковачић.

Раније му се дешавало да неки купци дођу и накупују енциклопедије не би ли им украсили полице у соби.

Разлози леже у том што су то „лепе, велике књиге са повезом&qуот;, као и њихова ниска цена.

Нова нада

Данас су неке од енциклопедија дигитализоване и доступне на интернету у виду електронских књига.

Сврха је, сматра Димитријевић, брзи приступ информацијама кроз лакше проналажење појмова путем претраживача, уместо ранијег листања књиге и обележавања страница.

„Много је лакше јер у данашње време људи гледају да се што мање умарају и да брже дођу до неких ствари&qуот;, додаје.

Већина енциклопедија, посебно оних са широким, општим садржајем у доба интернета, припадају прошлости, сматра антиквар Ковачић.

Међутим, каже да поједине стручне енциклопедије и даље могу бити од користи студентима, истраживачима и докторандима.

„Што више идете ка ужој стручности, то су штампане енциклопедије значајније, ређе и цењеније, што је општије - то је мање цењено јер то можете наћи на интернету&qуот;, закључује Ковачић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.10.2020)