Екселенција Лазански
Цензоловка 10.12.2020 | Љубодраг Стојадиновић
Лањске године је Лазански Мирослав пливао у некој леденој московској бари за часни крст. Био је то призор који је очарао некадашње кандидаткиње за лепоту девојку Србије, екселенција беше многима судија. Његове су естрадне амбиције нагло усахле пред муњевитим уздизањем. Схватио је да од избора за мис постоји нешто много заводљивије, напустио је Весну од Винче, окренуо се према светлости и видео своју икону.
Завео је господара својим празним шармом, а он њега склоношћу да себи бира најгоре. И сада представља Србију у највећој империји на свету, а то чини са много паравојничке крутости, расцепљен између два родољубља. Једном, а можда и два пута је видео Путина, руског цара који га очарава више него српски, и он то решава јаловим покушајима да својом неукусном русофилијом засеје свако поље на коме ниче легенда о источном греху. Пре неколико месеци хитно је дошао у
