Филип Ејдус: Европски процеси у Србији зависе од добре воље Александра Вучића
После осам година ерозије демократије у Србији, режим председника Александра Вућића у потпуности је рестаурирао ауторитаризам и данас има већу неспутану политичку моћ него Слободан Милошевић на врхунцу своје владавине, оценио је председник Управног одбора Београдског центра за безбедносну политику (ББП) Филип Ејдус.
Ејдус је у ауторском тексту за ЕУРАЦТИВ навео да су у Србији 20 година после демократских промена, поново на власти они који су земљу водили у рат и изолацију, а да је националистичка пропаганда наџивела режим Слободана Милошевића.
"Косово је срце Србије...НАТО фашисти..Русија и Кина су наша браћа...Американци, Хрвати и Албанци су наши непријатељи. У 90-им годинама такве политичке изјаве биле су кичма националистичке пропаганде коју је ширио ауторитарни режим Слободана Милошевића", пише Ејдус.
Уз подећање да је Слободан Милошевић свргнут са власти у октобру 2000. године и да је Србија после тога почела да поправља односе са суседима и са Западом, у ауторском тексту се наглашава да су идеје које су се везивале уз Милошевићев режим ипак преживеле.
"Двадесет година после демократских промена, Србија је затворила пун круг. На власт су се 2012. поново вратиле партије и лидери који су земљу водили у диктатуру, ратове, санкције, изолацију и економску пропаст" а "након осам година демократске ерозије, режим Александра Вучића је у потпуности рестаурирао ауторитаризам", констатује Ејдус.
Председник Србије Александар Вучић данас има потпуну контролу над парламентом и медијима и располаже већом неконтролисаном моћи него Слободан Милошевић, пише Ејдус, додајући да то потврђује и извештај америчке невладине организације Фридом хауз (Фреедом Хоусе) из 2020. године у којем је први пут у последњих 17 година Србија сврстана у категорију делимично слободних земаља.
Вучићев режим, пише Ејдус, од самог почетка је радио и на постепеном обнављању идеологије која је преовлађивала 1990-их, што се састоји како у представљању времена после демократских промена као периода слабости, корупције и понижења, тако и у оживљавању главних политичких наратива 90-их.
Према речима Филипа Ејдуса, анкете које је у октобру спровео БЦБП показују да је све то утицало и на српско јавно мњење.
Те анкете су, између осталог, показале да се више од половине грађана противи чланству Србије у ЕУ, да такође више од половине сматра да Србија у спољној политици треба да следи Русију и Кину, а да читавих 68% сматра да ЕУ има негативан утицај на Србију.
Истраживање је показало и да је постотак присталица чланства Србије у НАТО, или признавања Косова, на рекодно ниском нивоу, а да истовремено више од половине учесника анкете сматра да Република Српска треба да се уједини са Србијом.
Ејдус је оценио да резултати истраживања БЦБП показују да је демократска транзиција коју је надзирао Запад, у Србији изгубила легитимитет.
"Једина ствар која још увек, иако фиктивно, везује Србију за европски пројект је добра воља Александра Вучића. Чак и ако би он отворено пресекао те везе и кренуо новим геополитичким путем стопама Путина, Орбана и Ердогана, јавност га због тога не би казнила", закључио је Ејдус.
(Бета, 15.12.2020)
