Панел: Србија није приоритет спољне политике Русије, Кине и Турске
Србија није приоритет спољне политике ни Русије, ни Кине ни Турске које су са њом првенствено заинтересоване за економску сарадњу, оцењено је данас на онлајн панелу о утицају те три земље на Србију.
На вебинару "Србија као успутна станица? Процена утицаја Русије, Кине и Турске", сарадник московског Карнеги центра Максим Саморуков изјавио је да Србија није на листи приоритета спољне политике Русије, већ на маргинама пажње Москве која није нарочито заинтересована за њене унутрашње проблеме.
Руско присуство у Србији опада и година на измаку доказује да Москва има доста проблема у битним сферама утицаја, казао је Саморуков на вебинару у организацији Центра за европске политике и Фондације Конрад Аденауер.
"Русија ове године има доста проблема кад је реч о присуству у Србији, у области енергетике, унутрашње политике и безбедности. Србија је направила битне кораке ка диверзификацији увоза гаса који сада увози само из Русије. Социјалистичка партија Србије и њен лидер Ивица Дачић који је проруски политичар, изгубили су доста утицаја", казао је Саморуков.
Саморуков, заменик уредника портала царнегие.ру, оценио је да ће Русија остати главни снабдевач Србије гасом, али да ће Београд добити много боље услове пошто наредне године истиче међудржавни споразум две земље из 1996. године којим је формирано предузеће Југоросгас, чији су власници руски Гаспром и Србијагас.
Навео је да су српски медији после јунских избора почели да критикују Русију да стоји иза протеста и да подржава националисте у Србији, да је у јавности на почетку пандемије главни акценат био на Кини, а да је Русија запостављена и оценио да ће то довести до пада руске популарности у Србији.
Додао је да су у августу отказане заједничке војне вежбе Србије и Русије, и да, иако је та одлука привремена, "мисли да никад неће бити обновљене".
"То све не значи да ће Русија у потпуности да нестане из српске политике. До сада су реакције Русије биле умерене и толерантне, јер Србија није прешла ниједну од две црвене линије, а то су наставак пројекта Турски ток и сарадња са ЕУ и НАТО. Док Србија има слабе шансе да постане члан те две организације и док не жели да уђе у НАТО, то је прихватљиво за Русију", рекао је Саморуков.
Казао је међутим да Русија "може брзо да се врати као актер на Балкану ако види координисане покушаје ЕУ и САД" чији је циљ приближавање Србије ЕУ и НАТО, и додао да "није време за отписивање Русије".
Саморуков је оценио да Србија наредних година сигурно неће уводити санкције Русији јер неће ући у ЕУ.
Ванредни професор Одељења за кинеске студије на међународном Сијан Ђијаотонг-Ливерпул универзитету Драган Павлићевић рекао је да је Србија само једна од 17 европских земаља у којима је Кина ангажована.
"То не значи да Кина не жели да ради са Србијом, али важно је знати у ком контексту се то одвија. Главни циљеви Кине у оквиру иницијативе 17+1 су економски, то су трговинска размена и освајање нових тржишта", казао је Павлићевић.
Он је навео да Кина не види Србију као значајног геополитичког актера и да "нема интереса да маневрише у геостратешком смислу".
"Да би постојао утицај Кине, она би морала да жели да заустави интеграцију Србије у ЕУ. И када би желела, а није јасно жашто би желела, она није у стању да заустави пут Србије ка ЕУ јер Београд није толико зависан од Кине", додао је Павлићевић.
Кина нема способност, капацитет ни ресурсе да утиче на Србију нити има неки пројекат који би био алтернатива европским интеграцијама, рекао је Павлићевић и додао да је ЕУ доминантан економски партнер Србије, у погледу директних инвестиција и трговинске размене.
"ЕУ је јачала приступ на Балкану претходних година, иако се то не види лако у јавности. ЕУ води рачуна да простор за сарадњу Кине и Србије буде што мањи и тај простор се смањује". навео је Павлићевић.
Главни уредник портала ФениксПолитик Хамди Фират Бујук рекао је да се српско-турски односи базирају на економији и да у Србији има све више инвестиција из Турске јер она даје подстицаје турским инвеститорима и има бољу инфраструктуру од Анкари традиционално блиских земаља, БиХ и Косова.
Бујук, политички аналитичар, новинар и докторанд Универзитета у Сарајеву, казао је да председник Турске Реџеп Тајип Ердоган Ердоган "разуме да је Србија кључ за његов однос према Балкану".
"Односи Србије и Турске се побољшавају, али постоје и одређене препреке у билатералним односима. Ердоган има проблем да објасни муслиманима однос са Србијом. Турска подржава Бошњаке, али у Србију шаље новац. У БиХ се отаварају џамије, а у Србији турске фабрике", навео је Бујук.
Додао је да Ердоган "жели да повеже све муслимане на Балкану" и да ће због тога нови аутопут од Сарајева до Београда ићи преко Новог Пазара.
Бујук је рекао да одређене проблеме у односима праве питање Косова и Републике Српске у БиХ, као и одбијање Србије да изручи свог држављанина, моћног Палестинца Мохамеда Дахлана, ког Турска оптужује за ушешће у државном удару 2016. године.
Он је казао да не очекује да Србија премести Амбасаду у Израелу у Јерусалим, на шта се Београд обавезао вашингтонским споразумом с Косовом о нормализацији односа.
"Нисам сигуран да ће Турска правити проблем око Јерусалима. Анкара јавно подржава Палестину, али Израел је природни савезник Турске и односи те две земље ће сигурно бити унапређени за време будуће америчке администрације. Мислим да Србија неће преместити Амбасаду у Јерусалим и да је Турска свесна тога", навео је Бујук.
Оценио је да између председника Србије и Турске, Александра Вучића и Ердогана, "постоје многе сличности", да су обојица "почели као демократе, па прешли у ауторитаризам", а да су њихове земље данас далеко од европских вредности.
Заменица председника Одбора Скупштине Србије за спољне послове Весна Марковић рекла је да утицаји Русије, Кине и Турске не утичу на европски пут Србије пошто су пре свега економски, што доприноси евроинтеграцијама.
Марковић је казала да је коришћење фондова ЕУ веома значајно за Србију, али да није довољно за покривање свих великих инфраструктурних пројеката, што отвара простор другим земљама.
"Не постоји довољна подршка из фондова ЕУ. Већина нових аутопутева финансира се од кинеских кредита, главни железнички коридори од руских", навела је Марковић.
Додала је да Србија "не добија довољно позитивних порука из ЕУ, порука охрабрења".
Као разлоге за то што ЕУ ове године није отворила ниједно ново поглавље у преговорима са Србијом, Марковић је навела пандемију корона вируса и чињеницу да нова методологија, како је казала, "још није примењена".
Марковић је рекла да је спољна политика Србије усклађена с европском 60 одсто, а да Поглавље 31 у приступним преговорима још није отворено јер то "блокирају балтичке земље".
"Још нико није инсистирао да сада ускладимо спољну политику са ЕУ него постепено до тренутка чланства", навела је Марковић.
(Бета, 18.12.2020)
