Синдикат Независност: Од 80.000 запослених преко агенција, половина без посла

Уједињени грански синдикат (УГС) "Независност" оценио је да је, најмање половина од приближно 80.000 радника који су били радно ангажовани "на лизинг" од 1. марта и ступања на снагу Закона о агенцијском запошљавању, до данас остала без посла.

Први талас масовних отказа, како се наводи у тексту о агенцијском запошљавању на порталу тог синдиката, последица је пандемије и почео је међу радницима запосленим преко агенција.

"Синдикати су наслутили погубно дејство тог закона прошле године када су приликом његовог доношења безуспешно инсистирали да се елиминишу све уочене претње за права запослених преко агенција, а то су право на висину плате, на боловање, годишњи одмор, као и на безбедност на раду, надокнаду за превоз.

Власници аганција су, уместо преко агенција које ипак гарантују нека права, раднике почели да изнајмљују преко омладинских и студентских задруга где се та права још више умањују.

"За раднике који су, не својом вољом, из агенција преведени у задруге то је, по правилу, значило ниже зараде, мања права и несигурније услове рада", наводи се у тексту.

Саветник синдиката "Независност" Зоран Ристић рекао је да би по прописима преко омладинских задруга требало да се ангажују незапослени до 30 година старости, а преко студентских задруга искључиво студенти до 26 година.

Додао је да се у пракси то не поштује, па преко омладинских задруга раде и знатно старији од 30 година, а на привремено - повременим пословима многи раде без прекида и по десетак година.

"Ову незакониту праксу користе многе компаније, чак и државне, које управо преко задруга ангажују раднике и по више година, само да би избегле обавезе које морају да испуне уколико се радници ангажују посредством агенција", наводи се у том тексту.

Сарадник београдског Института за упоредно право Марио Рељановић рекао је да Закон о агенцијском запошљавању садржи бројне нејасноће и недоречености које стварају "неразрешиве" правне загонетке чак и када је реч о неким веома једноставним питањима.

"Требало би далеко боље заштитити положај уступљеног запосленог (ангажованог преко агенције), који се проглашава вишком пре истека законског рока", рекао је Рељановић.

Он је оценио да би требало онемогућити агенцијски рад појединих категорија, на пример деце, као и рад у појединим делатностима, као што је грађевинарство.

Колективна права су Законом о агенцијском запошљавању, како је рекао, катастрофално уређена тако да уступљени запослени фактички не може да користи право на штрајк иако му је оно формално признато.

Рељановић је рекао да би права уступљених (агенцијских) радника требало да буду регулисана Законом о раду, имајући у виду начин на који су радна и социјална права гарантована стално запосленима.

(Бета, 21.12.2020)