Sindikat Nezavisnost: Od 80.000 zaposlenih preko agencija, polovina bez posla
Ujedinjeni granski sindikat (UGS) "Nezavisnost" ocenio je da je, najmanje polovina od približno 80.000 radnika koji su bili radno angažovani "na lizing" od 1. marta i stupanja na snagu Zakona o agencijskom zapošljavanju, do danas ostala bez posla.
Prvi talas masovnih otkaza, kako se navodi u tekstu o agencijskom zapošljavanju na portalu tog sindikata, posledica je pandemije i počeo je među radnicima zaposlenim preko agencija.
"Sindikati su naslutili pogubno dejstvo tog zakona prošle godine kada su prilikom njegovog donošenja bezuspešno insistirali da se eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija, a to su pravo na visinu plate, na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, nadoknadu za prevoz.
Vlasnici agancija su, umesto preko agencija koje ipak garantuju neka prava, radnike počeli da iznajmljuju preko omladinskih i studentskih zadruga gde se ta prava još više umanjuju.
"Za radnike koji su, ne svojom voljom, iz agencija prevedeni u zadruge to je, po pravilu, značilo niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada", navodi se u tekstu.
Savetnik sindikata "Nezavisnost" Zoran Ristić rekao je da bi po propisima preko omladinskih zadruga trebalo da se angažuju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina.
Dodao je da se u praksi to ne poštuje, pa preko omladinskih zadruga rade i znatno stariji od 30 godina, a na privremeno - povremenim poslovima mnogi rade bez prekida i po desetak godina.
"Ovu nezakonitu praksu koriste mnoge kompanije, čak i državne, koje upravo preko zadruga angažuju radnike i po više godina, samo da bi izbegle obaveze koje moraju da ispune ukoliko se radnici angažuju posredstvom agencija", navodi se u tom tekstu.
Saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović rekao je da Zakon o agencijskom zapošljavanju sadrži brojne nejasnoće i nedorečenosti koje stvaraju "nerazrešive" pravne zagonetke čak i kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima.
"Trebalo bi daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog (angažovanog preko agencije), koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka", rekao je Reljanović.
On je ocenio da bi trebalo onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevinarstvo.
Kolektivna prava su Zakonom o agencijskom zapošljavanju, kako je rekao, katastrofalno uređena tako da ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk iako mu je ono formalno priznato.
Reljanović je rekao da bi prava ustupljenih (agencijskih) radnika trebalo da budu regulisana Zakonom o radu, imajući u vidu način na koji su radna i socijalna prava garantovana stalno zaposlenima.
(Beta, 12.21.2020)
