„Србија у доба короне - чињенице и достигнућа“ о процесу проширења (ВИДЕО)

За једанаест година од како је Србија поднела захтев за пријем у чланство Европске уније отворила је 18 поглавља, само су два привремено затворена а ове године није отворила ни једно. Оваквом динамиком преговора, не можемо бити задовољни, закључује Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији.

Примера ради, Хрватска је постала чланица ЕУ након нешто више од осам година од подношења захтева за чланство и скоро шест година преговарања. Словенији и Мађарској је било потребно осам година, Словачкој десет , а Бугарској и Румунији требало је по 12 година да пређу овај пут.

Усвајањем Нове стратегије проширења ЕУ на Западни Балкан до 2025. године је наведено да је приступање ЕУ избор сваке државе кандидата за чланство, за који су потребни и политички и друштвени консензус и да нема дилеме где Западни Балкан припада. На више места је истакнуто да је ЕУ спремна да прими до овог рока сваку државу која испуни критеријуме, који нису нови, али су овим документом додатно прецизирани.

Пред Србијом и Црном Гором, пред којима су највеће шансе да приступе Унији било је седам година да заврше преговоре и постану чланице. Уместо да се озбиљно приступило раду на реформама, уследио је резултат који је и формално и стварно веома слаб, констатује Драгојловић.

У видео клиповима из серије “Србија у доба короне – чињенице и достигнућа” можете наћи детаљну статистику о процесу проширења, као и ширу елаборацију кроз питања и одговоре.

(Бета, 22.12.2020)