Оспоравања нове установе: Стјепан Радић хтео да затвори Медицински факултет у Београду
Вечерње новости 24.12.2020 | Б. РАДИВОЈЕВИЋ
КАДА је др Драго Петровић, правдајући се здравственим разлозима 9. априла 1920. године поднео оставку на место професора систематске и топографске анатомије, и вратио се у Загреб, велики упитник стављен је на планирани почетак наставе те јесени на Медицинском факултету у Београду. Јер, остало се без предавача на предмету где се учи азбука медицине.
Неизвесност је трајала до јуна. Током боравка у Паризу, на конгресу хирурга, продекан проф. Војислав Ј. Суботић, срео је Ника Миљанића, специјализанта хирургије, који је већ неколико година радио на Институту за Анатомију у Паризу. Доктор Суботић позвао га је да дође у Београд и оснује Анатомски институт. Миљанић је то прихватио и већ 13. августа га је Савет факултета изабрао за хонорарног професора дескриптивне и топографске анатомије. То је био почетак
