Korona virus, Hrvatska, privreda i turizam: Zadarske morske orgulje sviraju samo za lokalne uši
Hrvatski turizam pretpreo je ove godine težak udarac zbog pandemije. Stanovnici Hrvatske za BBC kažu da nisu optimisti ni za sledeću godinu.
Zadarska riva u decembru neuobičajeno je tiha i prazna. Šetači su, uglavnom, lokalni stanovnici koji koriste kasnojesenji poklon sa neba.
„Ljudi iz celog sveta dolaze u Zadar da čuju morske orgulje. Sada nema nikoga. Samo mi meštani šetamo ovuda", kaže za BBC na srpskom penzionerka Milka, stanovnica Zadra.
„Šetamo svakog dana pored mora, kako bi se nadisali čistog vazduha", dodaje Milkina prijateljica Neda.
Dok govori, namešta se za fotografisanje, poštujući preporučenu distancu.
- Kako korona virus preživljavaju turistički radnici u Srbiji
- Srpski turizam u raljama korone: „Pandemija nas je gurnula na ivicu propasti"
- Zašto je mnogim Crnogorcima leto u vreme u pandemije „nikad ljepše“
Turistički centri prazni
Hrvatsko primorje oduvek je privlačilo turiste iz celog sveta.
Ali turizam, jedna od najrazvijenijih privrednih grana, pretrpeo je žestok udarac.
Prema podacima Hrvatske turističke organizacije, od početka ove godine do kraja novembra u Hrvatskoj je boravilo 7,7 miliona turista, što je za 50 odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine.
Agencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) tokom jula je procenila da bi svetski turizam mogao da izgubi više od 1.200 milijardi američkih dolara ili 1,5 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda zbog pandemije korona virusa.
Među 15 zemlja sveta čiji bi BDP mogao najviše da trpi zbog gubitaka u turizmu, Hrvatska je bila treća, navodeno je u izveštaju ove agencije.
Ipak, hrvatski turizam se u završnici letnje sezone donekle oporavio.
Iako je posetilaca bilo značajno manje nego prethodnih godina, ipak ih je bilo - najviše Nemaca.
Tokom leta, mere protiv širenja korone virusa nisu bile rigorozne, a one minimalne nisu se poštovale.
Slike prepunih plaža Jadrana, te zabava u noćnim klubovima i kafićima poznatih turističkih centara, našle su se u mnogim svetskim medijima.
Ali Hrvatska je zbog toga platila ceh, dospevši na vrh liste zemalja Evropske unije po broju novozaraženih, kao i među prvim zemljama po broju preminulih od korona virusa.
Zbog ovakvih brojeva, 27. novembra uvene su stroge epidemiološke mere, poput zatvaranja ugostiteljskih objekata, zabrane održavanja javnih događaja i okupljanja više od 25 osoba na javnim mestima.
Zbog mera mnogi posetioci koji rado obilaze Hrvatsku tokom jeseni i zime ove godine nisu došli.
U turističkim centrima sretne se tek po koji gost.
Zadar je jedan od gradova kojeg poseti na stotine hiljada ljudi tokom godine, a poslednjih godina turista je bilo i tokom zime.
Ovog decembra zadarskom rivom šetaju uglavnom stanovnici ovog grada.
I uživaju u muzici morskih orgulja - jedinstvenom arhitektonskom projektu koji, zahvaljujući cevima ugrađenim ispod betona na obali, pretvara vetar i kretanje morskih talasa u zvuke i melodiju.
„To vam je instrument kojeg svira priroda. A vidite šta nam je ovaj virus napravio. To je zato što ne poštujemo prirodu", kaže Milka iz Zadra.
Prilika za seoski turizam
Da prirodu dovoljno ne cenimo misli i Nikola Lončar, stanovnik zaseoka Lončari, nedaleko od Zadra.
Lončari se nalaze na samo pet kilometara od Karinskog zaliva, u blizini izvora reke Bijela, kao i njenog kanjona.
„Ove godine sam primetio da je naš kraj bio posećeniji nego ranijih godina", kaže za BBC na srpskom Lončar.
Kaže da je došlo do pozitivnog trenda, sa mnogo planinara, biciklista i ljubitelja prirode koji sada ovde dolaze.
„Tako da je ova pandemija napravila i neke dobre stvari, to jest, vratila je ljude prirodi", dodaje Lončar.
Nikola takođe naglašava da masku nosi samo kada ode u grad u nabavku, ali to više radi zbog poštovanja mera, nego što se boji da se zarazi.
Prema podacima Hrvatske turističke zajednice (HTZ) trenutno u Hrvatskoj boravi sedam hiljada stranih turista, a najviše njih je u Zagrebu, Splitu, Rijeci, Dubrovniku i Puli, kao i u ruralnijim krajevima, posebno u Lici i Gorskom Kotaru.
S obzirom na epidemiološku situaciju u zemlji i prema rečima direktora HTZ Kristijana Staničića, turistička očekivanja za kraj godine nisu velika.
- Zašto se ljudi u Srbiji sele iz grada u selo i šta rade u Vrmdži
- U fotografijama: Čarolije odmora u prirodi širom Srbije
- Letovanje kod kuće: Kako uživati u odmoru bez putovanja
Kazne za nenošenje maski
Za razliku od Nikole Lončara, penzioner Jure, stanovnik Zadra se boji korone virusa i masku nosi i na otvorenom.
„Imam 86 godina i svakog dana šetam pored mora.
„Masku nosim stalno jer sam slabijeg zdravlja. Ne približavam se previše ljudima", kaže za BBC na srpskom penzioner Jure.
S druge strane, većina ljudi na ulicama ovog grada ne nosi maske.
Od 5. decembra, maske su obavezne u svim zatvorenim prostorijama, a za nenošenje kazna je 500 kuna, ili oko 66 evra.
Međutim, u jednom od većih tržnih centara Supernova, neki ljudi ipak šetaju bez maski.
A kako naglašava poznati hrvatski epidemiolog Alan Medić, odgovornost za suzbijanje širenja korone virusa je na svakom pojedincu.
Zato je važno, kaže on, poštovati mere i nositi maske tamo gde je propisano.
Bez božićnog Adventa
Ulice Zagreba ovih dana su praznije nego inače.
Novim merama svi kafići i restorani su zatvoreni, a moguća je samo isporuka hrane i pića.
Iako je sve bilo spremno za božićni sajam Advent, on nije održan zbog pandemije.
Advent u Zagrebu tri puta je osvojio titulu najlepšeg u Evropi, a na njega su dolazili gosti iz zemlje i inostranstva.
Ivo Pavlović vlasnik je male radnje gastronomskih proizvoda „Vitrina", koja se nalazi u samom centru grada, na putu od zagrebačke katedrale do najpoznatije pijace Dolac.
Njegovi klijenti pretežno su turisti.
„Obim posla je značajno opao. Turista više nema, pa smo zato pronašli nove načine poslovanja".
Pavlović kaže da sada kompanijama nude božićne pakete.
„Naši paketi predstavljaju idealan poklon za Božić ili druge praznike.
„A izbor je veliki, među domaćim i inostranim proizvodima, od vina, rakije, likera, sireva, maslinovog ulja, pršute i svega onoga što bi zadovoljilo prave hedoniste", kaže Pavlović za BBC na srpskom.
Čuvena zagrebačka pijaca Dolac, u vreme božićnih i novogodišnjih praznika, prepuna je ljudi.
Ove godine primetno je manje kupaca.
„Ljudi se boje neizvesnosti i manje troše. Kupuju samo ono neophodno", kaže prodavac Ivo, koji izrađuje pletene korpe i druge proizvode od trske i prodaje ih na ovoj pijaci već dvadeset godina.
Istog je mišljenja i prodavačica cveća Darinka, koja za BBC na srpskom kaže da bi u vreme praznika sve prodala do podneva, a sada je već četiri sata i vrlo je malo kupaca imala tog dana.
Ona ne skida masku i boji se da ne dobije koronu, ali za sada se ni bi vakcinisala, „ako ne mora".
- Da li će nam vakcine protiv Kovida-19 vratiti život na staro
- Novi talas korone u Italiji: „Ako ne mogu da zagrlim unuku, to više nije život"
- Korona virus i Balkan: Između dva policijska sata
Za i protiv vakcina
Hrvatska je naručila oko 4,6 miliona doza vakcina, ali ima i onih podozrivih.
U anketama pojedinih hrvatskih medija, preovlađuju oni koji ne žele da se vakcinišu.
Mlada novinarka portala Indeks Ivana Matešić kaže da u anketi portala veliki procenat ljudi, čak 80 odsto njih, se ne bi vakcinisao sada, već kada se bude više znalo o reakcijama i nuspojavama.
„Ja se lično ne bih vakcinisala.
„Mislim da niko ne može da me natera na to, osim ako ne bude obavezna potvrda o vakcini u slučaju da hoću negde da oputujem".
Ako bi to postalo obavezno, ona kaže za BBC na srpskom da ne bi napuštala zemlju.
Suprotnog je mišljenja oralni hirurg doktor Ivan Srzetić, vlasnik ordinacije Kolovare u Zadru.
„Mislim da je vakcina pouzdana i da je jedino rešenje da se pandemija zaustavi.
„Ja ću se svakako vakcinisati i svim svojim saradnicima ću da predložim isto", kaže doktor Srzetić.
Bez prevelikog optimizma u 2021. godini
Kada su u pitanju očekivanja u sledećoj godini, nema entuzijazma.
Pojedini veruju da će virus biti stavljen pod kontrolu, ali ekonomske posledice, smatraju, najviše će se osetiti u godini pred nama.
„U sledećoj godini očekujem dalju privrednu neizvesnost i raslojavanje u društvu.
„U ovoj godini smo radili više komplikovane i skuplje zahvate, u odnosu na one dnevne rutinske. To upravo govori o podeli u društvu kada je u pitanju privredni status", dodaje Srzetić.
Frizerka Ivana Škobe iz salona Mr Rejzr (Mr Razor) u centru Zadra kaže za BBC na srpskom da ljudi strahuju od gubitka posla.
„Mnogi ljudi su ostali bez posla i gledaju da uštede, pa tako ne idu kod frizera.
„Ostali smo bez mnogih klijenata", kaže.
Neke mere ostaće još dugo na snazi
Frizerka Škobe bi volela da veruje da će sledeća godina biti bolja i da će virus biti stavljen pod kontrolu.
Međutim, ona smatra da neke mere još dugo neće biti ukinute, kao što je recimo merenje temperature ili držanje distance.
A kada su u pitanje mere koje se tiču školstva i obrazovanja, istog je verovanja i učiteljica Marijana Pejčinović, koja ovih dana snima video lekcije za đake koji pohađaju model C nastave na srpskom jeziku.
U prvom talasu pandemije u Hrvatskoj, škole su bile zatvorene dva meseca.
Međutim, u drugom talasu, osnovne škole ostale su otvorene, dok su srednjoškolci išli nedelju dana u školu, a nedelju dana pratili onlajn nastavu.
„Ovakav hibridni model nastave definitivno će biti model koji će i ubuduće da se primenjuje, i kada korona prođe", kaže za BBC na srpskom učiteljica Pejčinović.
A mala Teodora Lončar, učenica drugog razreda osnovne škole u malom dalmatinskom mestu Obrovac, kaže da jedva čeka da prođe korona virus, kada više neće morati da nosi masku u školi i kada će moći slobodno da se igra sa drugaricama.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.28.2020)
