Осипамо се, мој господару
Политика 04.01.2021
Прошлог лета смо се договорили да једна свеска часописа „Градац” буде њему посвећена. Али пре двадесетак дана у њега је ушао неки неспокој па ми је написао: Да померимо све ово за неко ново столеће
„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у
