ВЛАДИМИР ВУЧКОВИЋ: „Сајам“
Нишке вести 05.01.2021 | Нишке Вести
Журио је, бојећи се да не закасни, нови газда то никако није волео. „Ех, где ми је стара Електронска индустрија… Златно време… Био сам пословођа, председник синдиката, ишао бесплатно на море у Црну Гору, редовно добијао свињске полутке, узимао кредите који никада нису враћани…?„, обузимала га је још већа туга при оваквим мислима.
Дивио се времену за које је знао да је заувек прошло. Некако је стигао до посла, али га је тамо ухватио још већи немир. Негде око поднева почео је да зове све што је знао не би ли нашао друштво за кафану. У последње време почео је да пије и више него што би требало. Првих неколико пића му је и пријало, а после није више могао да се заустави. Све је теже подносио терет обавеза према породици, послу, остарелим родитељима. Пре ових снова о смрти тешко га је погодило
