Сентиментална повест о Пекићу (7) – Три сусрета са Бором

Три пута сам срео Борислава Пекића. Пише: Михајло Пантић Упознали смо се у редакцији Књижевних новина почетком 1990. године. Било је касно пре подне, око десет-пола једанаест, седео сам сâм за великим редакцијским столом и лекторисао текстове за наредни број, кад се, после куцања и мога одзива, отворише велика врата и на њима се појави Пекић, главом и донкихотовском брадом. Преда мном је стајао човек кога сам, што због његових књига, што због тога што је живео