Либија и ратни злочини: Шесторица браће и њихови лавови терорисали мештане малог града

Били су породица из пакла. Браћа Кани су годинама, све до прошлог лета, држали један либијски градић у челичном стиску, убијајући мушкарце, жене и децу да би сачували власт.

Сада полако на видело излазе сви њихови злочини.

Радници у белим заштитним оделима се већ седам месеци враћају у мали пољопривредни град Тархуна, на око сат времена вожња на југоисток од либијског главног града Триполија.

Обележили су правилне правоугаонике црвено-белом траком, преко поља црвенкасто-смеђе земље, и са тих парцела ископали 120 мртвих тела, иако огромне области још остају нетакнуте.

• Објашњење сукоба у Либији: Шта се десило
• „Ја сам мајка – а убијала сам родитеље неке друге деце“
• Елитне аустралијске трупе „убијале авганистанске цивиле&qуот;

„Сваки пут кад ексхумирам ново мртво тело, трудим се да будем нежан колико могу&qуот;, каже један од радника Вадах Ал-Киш.

„Ми верујемо да ће, ако му сломите кост, његова душа то осетити.&qуот;

Чини се да су нека тела припадала младим борцима убијеним у борбама око Тархуне прошлог лета, у деветој години спорадичног грађанског рата у Либији.

Али многа тела припадају цивилима - међу којима су жене и деца од само пет година - од којих су неки били мучени.

Ови гробови су језиво наслеђе владавине терора, која је трајала скоро осам година, а коју је над овим градом спроводила локална породица, браћа Кани, и паравојска коју су створили.

Тројица од укупно седморице браће Кани сада су мртва, а остале су у бекство натерале у јуну 2020. снаге лојалне либијској Влади националног јединства (ГНА) коју признају Уједињене нације.

Али чак се и данас многи становници Тархуне плаше да говоре о злочинима браће.

Неки кажу да им и даље прете на даљину следбеници браће Кани.

Склопити комплетну причу о браћи - Абдул-Калик, Мухамед, Муамер, Абдул-Рахим, Мохсен, Али и Абдул-Адхим - није лако.

Али оно што извире из разговора с онима који су их познавали јесте застрашујућа прича о томе како је једна сиромашна породица искористила хаос који је захватио Либију после револуције из 2011. године против диктатора, пуковника Муамера ел Гадафија - и почела да свирепо да влада њиховом заједницом.

„Та седморица браће били су груби људи, без икакве углађености. Њихов друштвени статус је био нула&qуот;, каже Хамза Дилаб, адвокат и локални активиста, који се сећа да их је сретао на венчањима и сахранама пре 2011. године.

„Били су као чопор хијена кад се нађу на гомили. Псовали су и свађали се. Чак су умели да ударају једни друге штаповима.&qуот;

Кад је избила револуција, већина људи у Тархуни остала је лојална Гадафију.

Диктатор је фаворизовао овај градић, додељујући људима из његових водећих породица добре послове у снагама безбедности.

Браћа Кани су били међу малобројнима који су подржали револуционаре - мада не из идеализма, каже Хамза Дилаб, већ због тридесетогодишње свађе са неким рођацима, породицом Гадафијевих следбеника.

У превирању, после рушења Гадафија, браћа су уграбила прилику.

„Браћа Кани су успела споро и дискретно да побију читаву породицу, једног по једног&qуот;, каже Хамза Дилаб.

Међутим, то је покренуло врзино коло освете које је довело до убиства другог најмлађег Канија, Алија, 2012. године.

„Али је био згодни млађи Кани, а кад је умро, претворили су га у легенду&qуот;, каже Џалел Харчауи, експерт за Либију са Института Клингендел у Холандији, који је истраживао историјат породице

„Браћа су одлучила да одговоре на његовог убиство не само проналажењем одговорних и њиховим убиством.

„Они су заправо побили читаве њихове породице.&qуот;

Браћа Кани су постепено преузели власт и проширили постојеће војне снаге у граду, створивши властиту паравојску од неколико хиљада бораца.

Као и већина паравојних снага у Либији, имали су приступ државним фондовима.

И преставши да се баве осветом, преостала браћа су успоставили апсолутну власт у Тархуни.

„Њихова политика била је да тероришу људе ни из ког другог разлога сем да им утерају страх.

„Убијали су само из тог разлога. Свако из Тархуне ко им се супротставио је страдао&qуот;, каже Хамза Дилаб.

---

Погледајте видео: Шта се догодило у Сребреници

---

Ханан Абу-Клеиш била је код куће 17. априла 2017. године кад јој је упала група војника браће Кани.

„Један од њих ми је прислонио пиштољ на главу&qуот;, каже она.

„Питао ме је кога има у кући, а ја сам рекла: 'Никога'. Али он ме је одвукао у очеву собу. Рекли су му: 'Тебе ћемо убити првог.' И заиста су то учинили. Урадила сам све што сам могла да то спречим. Али само су га изрешетали.&qуот;

Тога дана убијена су и тројица Хананине браће, као и двојица њених нећака, старих 14 и 16 година.

Други њени рођаци су нестали, након што су их очигледно отеле снаге браће Кани.

Ханан каже да није било никаквог мотива за то, сем што је њена породица била релативно добростојећа и поштована у Тархуни.

---

У то време браћа Кани су већ успоставила властиту мини-државу у Тархуни и око ње, контролишући чак и униформисану полицију.

Водили су пословну империју, изнуђујући „порез&qуот; од фабрике цемента и других локалних фирми, подигавши тржни центар, и водећи нека законита предузећа, попут перионице.

Зарађивали су од „заштите&qуот; трговаца дрогом и миграната чије су руте прелазиле преко њихове територије на путу од Сахаре до Медитеранске обале.

А истовремено су се хвалили како се боре против трафикинга и како су створили уређену оазу у ратом захваћеној Либији.

На челу мини-државе налазио се Мухамед Ал Кани, салафиста (следбеник фундаменталистичког облика Ислама) и други најстарији од браће.

Он је био једини члан породице са нешто мало образовања и редовно плаћеним послом - пре револуције радио је као шофер за нафтну компанију.

Скроман и смирен, обично је носио традиционалну салафистичку одору.

„Обично у гангстерским породицама особа која се налази у средишту није посебно застрашујућа, па чак ни харизматична&qуот;, каже Џалел Харачауи.

„На врху ћете обично затећи особу која разуме све компликоване шеме неопходне за функционисање читаве пирамиде. А то је био случај и са Мухамедом.&qуот;

Испод њега, Абдул-Рахим, обријане главе, био је задужен за „унутрашњу безбедност&qуот; - излажење на крај са било каквим осумњиченим издајником, док је испијени Мохсен био „министар одбране&qуот;, задужен за паравојску Канија.

„Абдул-Рахим је био убица број један; после њега: Мохсен&qуот;, присећа се Хамза Дилаб.

Он, и многи други који су побегли из Тархуне, обавештавали су сваку наредну владу у Триполију о убиствима, „али, нажалост, све те владе само су игнорисале злочине браће Кани, зато што су имале користи од њихове паравојске.&qуот;

• Против британских плаћеника покренута истрага за ратне злочине
• Азербејџански војници оптужени за ратне злочине
• Снимак „погубљења” јерменских затвореника покренуо истрагу о злочинима у Нагорно-Карабаху

Браћа су 2017. године организовала војну параду са све тешким наоружањем и редовима униформисане полиције - и лавовима.

Они су били лична својина браће и прича се да су их хранили месом неких од својих жртава.

Потом, 2019. године, Канији су одлучно променили страну у грађанском рату.

Раскинувши савез са ГНА-ом, која је контролисала западну Либију, позвали су њеног највећег непријатеља, генерала Калифу Хафтара, владара источне половине земље, да искористи њихов град као одскочну даску за нападе на главни град.

Одједном, градић Тархуна нашао се у средишту међународних борби.

Хафтара је подржавало необично савезништво између Француске, Египта и Уједињених Арапских Емирата - као и Русије, која је слала плаћенике у камп у градићу браће Кани.

Против њих, Турска је слала оружја као подршку влади у Триполију.

И вероватно је управо турски дрон убио Мохсена Ал-Канија и најмлађег брата Абдула Адхима, који је имао 22 године, у септембру 2019. године.

Њихове смрти, заједно са неуспешним заузимањем Триполија, довеле су до најкрвавијег периода у историји Тархуне.

„Морали су чешће да убијају зато што ништа није функционисало&qуот;, каже Џалел Харчауи.

„Како се иначе осигурати да ваше становништво на стане на страну непријатеља? И тако је породица Кани постала све параноичнија и параноичнија.&qуот;

Али било је и убистава која су очигледно била мотивисана потребом породице Кани за опремом којом ће наставити рат.

Једног дана у децембру 2019. године, домаћица из Тархуне Рабија Џабала видела је како њеног рођака Тарека убијају на његовом прагу припадници паравојске браће Кани.

Запленили су му камионет.

Наредног дана, док су га сахрањивали, полиција је упала на гробље и одвела десеторицу мушкараца из породице, укључујући њеног мужа.

Имали су Тареков камионет - на који је сада био монтиран минобацач.

И тада је она разумела зашто су напали: „Породица Џабала зарађује за живот трговином аутомобила, углавном камионета.

„И зато су нас напали, да би нас покрали, да би искористили наша возила за свој рат.&qуот;

Провладини борци коначно су заузели Тархуну у јуну 2020. године, а преостала четири брата Кани и њихова паравојска пребегли су заједно са Хафтаровим снагама у источну Либију.

„Полагали смо толике наде, нисмо спавали те ноћи, деца су била пресрећна&qуот;, каже Рабија Џабала.

Наредног јутра она и многе друге жене чији су мужеви и деца били отети пожурили су до озлоглашених притворних центара браће Кани у потрази за њима.

У једном затвору, на њихов ужас, пронашли су низ ћелија од 70 пута 70 центиметара - једва довољних да се у њима седи.

Било је бачене одеће, али је затвор био празан.

„То је потпуно уништило нашу наду&qуот;, каже Рабија.

„Зидови су били окупани крвљу. Нисам могла више да издржим. Доживела сам потпуни слом.&qуот;

• Како је осумњичени за геноцид избегавао хапшење 26 година
• Суђења за геноцид и помирење - три приче: Мјанмар, Југославија и Руанда
• Злочини над Јерменима су геноцид, изгласано у америчком Конгресу

Данијел Хилтон из Мидл ист аја (Миддле Еаст Еие), један од ретких страних новинара који је посетио Тархуну после пораза браће Кани, дошао је до других узнемирујућих открића.

„Изнад ћелија налазиле су се хрпе пепела од ватри које су људи који су чували ове затворенике палили да би претварили ћелије у пећи, као облик мучења&qуот;, каже он.

На поду другог затвора пронашао је дречаве ципелице, које су припадале деци за коју се сада сматра да су мртва или нестала.

Камал Абубакр, шеф Управе за потрагу и идентификацију несталих владе ГНА, каже да је као нестало пријављено више од 350 људи из Тархуне - мада неки мештани тврде да је права бројка ближе 1.000.

До сада је идентификовано врло мало тела пронађених у масовним гробницама, јер се тек кренуло са поступком упоређивања ДНК-а.

Али доктор Абубакр каже да су тела ископана до сада шокантнија него друга пронађена у Либији од избијања сукоба 2011. године.

„Ово је први пут да смо у масовним гробницама пронашли жене или децу.

„Такође, нашли смо тело сахрањено заједно са медицинском опремом, са маском за кисеоник и интравенозним цевчицама… људе који су одведени из болнице и живи сахрањени. И за нас је то био шок.&qуот;

Влада у Триполију каже да истражује одговорност за убиства.

Хана Сала, старија либијска истраживачица за Хјуман рајтс воч - који је објавио извештај о Тархуни у четвртак - каже да је влада најавила многе истраге од свог формирања 2015. године, а да она још није видела да је било која окончана.

„Власти би требало да реагују на мрачно откриће масовних гробница одговарајућим корацима за идентификацију тела и привођење одговорних правди&qуот;, каже она.

Потврђујући причу Хамзе Дилабе, Хана Сала сугерише да је ГНА, која је неколико година била у савезништву са браћом Кани, „вероватно жмурила на неке од ових веома озбиљних оптужби, што значи да врховно вођство ГНА - не само официри војске, већ и званичници - могу да буду сматрани одговорним за веома тешке прекршаје.&qуот;

Стални захтеви ББЦ-ја за интервјуом са неким званичником владе који би одговорио на ову оптужбу нису уродили плодом.

У међувремену, Међународни кривични суд отворио је истрагу о убиствима у Тархуни, а Мухамед Ал-Кани је стављен на црну листу америчке владе.

Али, под заштитом генерала Хафтара, мало је вероватно да ће њега и његову преосталу браћу сустићи заслужена правда у скорије време.

У самој Тархуни, могу да се чују позиви на освету, и Вадах Ал-Киш, млади екскаватор гробова, плаши се за будућност.

„Грађани Тархуне управо су ослобођени једне паравојске да би били пребачени у руке друге - влада је само лице, паравојске контролишу ситуацију на терену&qуот;, каже он.

„А оне раде оно што најбоље знају, а то је да застрашују људе.&qуот;

Али после нормалне сахране једног човека пронађеног у масовној гробници, Саида Месбаха Ал Шошија, Вадах је чуо говор жртвиног брата који му је деловао као трачак светла у овом трагичном граду.

„Он је рекао: 'Мој брат се није борио ни за једну ствар. Ствар мога брата била је само да живи и да живи за своју децу. Ми немамо ништа с овим ратом.

„И ако било ко дође и почне да тврди да су ови људи умрли за неку ствар, отерајте их, зато што само желе да преокрену смрт других у своју корист. Ми желимо да зауставимо врзино коло освете, зато што је то катастрофа по ову земљу.&qуот;

„И кад сам то чуо, скоро сам заплакао. Било је то прелепо речено.&qуот;

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.16.2021)