Maslačak u koji treba dunuti
Danas 18.01.2021 | Piše: Jasmina Topić
Arhipelag magazin Privremeni boravak na mnogo različitih načina opisuje nestalnost mesta i potrage u lirskom subjektu knjige, nekada je to očigledno izmeštanje realnim boravcima u različitim gradovima (Krems, Berlin, Melburn) ili mestima (u vezi sa jadranskom topografijom: Rovinj, Sućuraj, Starigrad, Vela Luka, Korčula itd.), a nekada je onaj osećaj večitog nomadstva koji pisca smešta u poznate Andrićevske definicije „sumnjivog lica“, „putnika bez pasoša u sumraku“ itd. iz eseja „Razgovor s Gojom“.
Trebalo bi da implicira na večitu potragu za sopstvenim bitkom i svrhom, kao i da ukazuje na mesto umetnika u svetu, njegovu (ne)vidljivost i odnos prema stvarnosti i doživljajima. U jednom trenutku u knjizi, mesto izmeštanja postaje i rodni grad, iz kog se uzaludno iznova odlazi (pesma „Uputi joj pozdrav, Aleksandriji koja odlazi“), iako ume da bude i mesto susreta s putnicima iz daleka (pesma „Novembar je mesec truljenja“) samo da bi se sve raspalo u belinu u
