Уочи стогодишњица смрти војводе Мишића
Политика 19.01.2021

„Срећан ти пут, бубице моја”, овим је речима брижна мајка Анђелија отпратила свог најмлађег сина Живојина на више школе у Крагујевцу, и не сањајући да ће једног дана њен „Жућа” (како су га из милошта звали родитељи) постати српски Леонида и најхрабрији српски војвода у историји српског војевања.
Своју војну каријеру започео је у Артиљеријској официрској школи коју је завршио тек после српско-турских ратова (1876–1878) где се као војник-борац истакао и показао у бици код Адровца (1876), командујући Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде друге класе. Ни остали српски ратови за ослобођење га нису мимоишли и своје ратничко знање исковао је директно на бојном попришту бранећи отаџбину од разних агресора. Због своје преке нарави, али искрено поштене и











