Пише Миљана Нешковић: Робови гурања и чекања

Нема потребе да се гурају, а сви се гурају. У самопослугама, у банкама, у редовима за вакцинацију, у аутобусу око слободног места за седење… Има простора. Чак су и обележена места пожељна за чекање у реду, како људи не би једни другима стајали за вратом и дували у потиљке усред пандемије. Ипак се гурају. Празан простор између њих и оног испред сврби, није то то ако се не прилепе за човека. Шта има да чекају дуже на каси, у апотеци, у Зари... Имају паметнија