Жене и равноправност: Ко су биле зачетнице феминистичког покрета у свету

Можда ће зазвучати као почетак благо неумесне шале: шта је заједничко глумици у немим филмовима, суфражеткињи и најпознатијој глувој и слепој жени у историји?

Али није у питању шала. У овом случају, стварност је вероватно чуднија од измишљотине.

Све три ове жене - менторка Чарлија Чаплина, активисткиња која је бацала цигле и револуционарка, биле су феминисткиње са инвалидитетом, зачетнице феминистичког покрета почетком двадесетог века.

Сада су лични животи Мејбел Норманд, Розе Меј Билингхерст и Хелен Келер изнети у јавност у једном подкасту, у виду „недотераног&qуот; измишљеног препричавања стварних догађаја.

• Борба за право гласа - када су жене изједначаване са „суманутим лицима“
• „Ниједна жена мање“: Шест жена убијено у породичном насиљу у Србији од јануара
• Колико фирми у Србији воде жене

Списатељица Луиз Пејџ из Нортамберленда има 27 година и комплексна ментална стања као што су биполарни поремећај и посттрауматски стресни поремећај.

Пејџ каже да је хтела да сазна више о раним феминисткињама са инвалидитетом, након што је открила да је Хелен Келер била радикална левичарка.

Келер је и данас једна од најчувенијих глувих и слепих људи у историји, позната по активизму, говорима и писаним радовима, као и по томе што је била прва глува и слепа особа која је стекла факултетску диплому из друштвених наука.

О њеним радикалним политичким ставовима, међутим, углавном се не говори.

Пејџ каже:

„Већ сам знала нашироко познату и стерилну верзију приче о животу Хелен Келер, која се највише бави напретком који је Келер остварила након што је упознала своју учитељицу Ен Саливан, а онда се прекида пре њене радикално-левичарске фазе.&qуот;

„Али она је заправо била члан [међународног радничког синдиката] Индустријски радници света, који су били социјалисти до сржи, а имали су везе и са анархизмом.&qуот;

Пејџ истиче да је била инспирисана да пише о овим трима женама након што је приметила везе између њих. Хтела је да изнесе „искрену&qуот; причу о њиховим животима, укључујући и „оно што би неки сматрали њиховим манама&qуот;.

„Мислим да људи најчешће посматрају нас, људе са инвалидитетом, кроз дотерану и улепшану призму. Друштво не жели да доживљава људе са инвалидитетом као комплексна и целовита бића&qуот;.

Акценат је на стављању инвалидитета и особа са инвалидитетом у уредне калупе, каже.

„Мислим да је то разлог због ког људи занемарују радикалну страну живота Хелен Келер - јер се не уклапа у уредан и дотеран калуп инвалидитета.

„То ми је била једна од најјачих мотивација када сам писала за подкаст. Разбијмо калуп! Нико не би требало да буде смештен у калуп.&qуот;

Идеју је представила организацији Дисабилити артс онлајн, на основу њиховог јавног позива, који су упутили због Ковида-19.

Тако је настала серија подкаста фиктивних прича, под називом „Нове жене&qуот;.

У причи о Хелен Келер, Пејџ непосредно обрађује легенду о томе како ју је њена учитељица „спасила&qуот;.

Келер приказана у подкасту каже:

„Надам се да више никада нећу морати да препричавам ту стару и излизану причу о детињству и о томе како како ме је Ен Саливан научила да комуницирам.

„Још увек волим Ен и она ми је и даље одлична пријатељица и помоћница, али она није чудотворац, као што то неки тврде.

„Помогла ми је да кренем одређеним путем, али само сам ја могла да обликујем себе да постанем особа каква сам данас&qуот;.

Сви смо само оно што сами од себе створимо, а не оно што други кажу о нама, тврдила је.

„А ја сам револуционарка!&qуот;

• Српски великани у борби за женска права
• Жене у Ирану - пре и после револуције
• Дамин гамбит: Сексизам у шаху је много гори у стварном животу

Пејџ каже да је за сваки фиктивни сегмент о женама којима се бави у подкасту, као основу користила стварне догађаје.

Иако је Хелен Келер најпознатија од те три жене, глумица Мејбел Норманд, која је крчила пут за жене у филмској индустрији, била је веома славна, захваљујући бројним биографским филмовима, књигама и телевизијским емисијама.

Норманд је била филмска звезда, редитељка и продуценткиња, а чак је била менторка и сарађивала са тада слабо познатим глумцем који се звао Чарли Чаплин.

Протестовала је против цензурисања женских прича у филмовима, а током целог живота се носила са проблемима менталног здравља и зависности од дроге.

Такође је била прва „дама у невољи&qуот; везана за шине железничке пруге, што је данас већ типичан филмски клише.

Била је међу првим глумцима чије име се појављивало у називима њихових филмовима, као што су „Здраво, Мејбел&qуот;, „Жеља за Мејбел&qуот; и „Мејбелин губитак и победа&qуот;.

Кроз све епизоде подкаста, Пејџ приказује Норманд која искрено говори о проблемима везаним за мушкарце, секс и филмску каријеру, да би на крају изразила да је срећна што коначно оснива сопствену продукцијску кућу.

„Нема више лепотица у кади, нема више претварања да сам глупа - снимаћу филмове какве ја желим и на начин који ја желим&qуот;.

„Биће о женама авантуристима, мушкобањама које не држе до реда и пристојности, као и приче о свим женама које се не уклапају у калупе.&qуот;

Норманд је глумила у 167 краткометражних филмова и 23 дугометражна филма (укључујући 12 филмова са Чаплином и 17 са Роскоом Фетијем Арбаклом) и била је једна од првих звезда немих филмова која је такође режирала филм у ком глуми.

Њена продукцијска кућа, „Мејбел Норманд фичр филм компани&qуот;, била је ипак кратког века и продуцирала је само један филм.

Иако се сматра да је режирала барем 26 филмова, била је плаћена знатно мање од мушких колега, а њена успешна филмска каријера касније је пала у засенак зависности од дрога и повезаности са неколико чувених холивудских скандала, укључујући два убиства.

Умрла је од туберкулозе 1930. године, када је имала 37 година.

Док је Норманд била предводница жена у Холивуду, Роза Меј Билингхерст била је суфражеткиња у инвалидским колицима.

Користила је прилагођени трицикл на ручни погон за пробијање кроз полицијске кордоне у Лондону.

Билингхерст, која је касније постала непоколебљива активисткиња, као дете је оболела од дечије парализе и након тога остала делимично паралисана.

• „Кад се сетим удараца, навучем патике и само трчим“
• „Спалили су ми преткињу као вештицу - сада сам спрао љагу с њеног имена“
• Војвођанско село којим газдују жене

Због употребе инвалидских колица, у британској штампи је брзо стекла надимак „суфражеткиња богаљ&qуот;, нарочито након што је ухапшена и била заточена у затвору Холовеј.

„Прича друге суфражеткиње о томе како је Билингхерст у својим колицима сакривала цигле за бацање на прозоре, навела ме је на идеју да обавезно морам да пишем о њој&qуот;, каже Пејџ.

У једној епизоди подкаста, Билингхерст се обраћа публици док повраћа и крвари у болници, након штрајка глађу у затвору, што јој се заиста и догодило 1913. године.

У другој епизоди, описује како полицајци покушавају да опколе суфражеткиње које протестују:

„У оваквим ситуацијама сам изузетно корисна. Од велике је помоћи имати колица... Тврд метал ове шклопоције најбољи је у борби против полицијских цеваница.&qуот;

Пејџ каже да је „много&qуот; истраживала да би направила ову серију подкаста - углавном из књига, а из примарних извора највише што је било могуће.

Такође је користила документарне филмове и неке снимке из немих филмова тог периода.

Међутим, сопствено искуство јој је указалао на повезаност између ових жена, њихових инвалидитета и феминизма који су практиковале.

„Често имам утисак да моји ставови и радови у ове две области, феминизма и инвалидитета, углавном нису добродошли на истим местима&qуот;, каже Пејџ.

„Примера ради, често имам ангажмане да пишем о феминизму или о инвалидитету, али ретко о обе теме заједно - осим ако се ради о пројекту који сам сама презентовала као идеју.&qуот;

„Мислим да су ова искуства показатељ ширег проблема у оквиру феминизма, јер се интерсекционалност у начелу ретко сматра једним од главних приоритета феминизма.&qуот;

Појам „интерсекционалност&qуот; сковала је Кимберли Креншо, амерички академик, крајем осамдесетих година двадесетог века.

Односи се на интерсекцију и међусобно преклапање расе, друштвене класе, рода, инвалидитета и других личних карактеристика.

„Велики део феминизма и даље није доступан особама са инвалидитетом&qуот;, каже Пејџ.

Зато је желела да прикаже три жене које су се носиле са инвалидитетом и имале феминистичке ставове, још на самом почетку тог покрета, додаје.

„Хтела сам да покажем да је та веза одувек постојала и да би и данас требало пружити више простора феминистима са инвалидитетом.&qуот;

Серију подкаста „Нове жене&qуот; можете послушати на сајту Дисабилити артс онлајн.

---

Погледајте видео о првој египатској феминисткињи

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.06.2021)