Петрич: Решење косовског питања није иза ћошка али се дијалогом може постићи напредак

Бивши изасланик ЕУ за Косово и високи представник за БиХ Волфганг Петрич (Волдфгант Петритсцх) изразио је уверење да ће нормализација односа на крају подразумевати неку врсту признања Косова од стране Србије, коментаришући недавно писмо Џоа Бајдена (Јое Биден) Александру Вучићу поводом Дана државности Србије, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).

Петрич је у разговору за РСЕ нагласио да је ЕУ опрезнија око косовског питања те да решење "није иза ћошка".

Коментаришући писмо председника САД Џоа Бајдена упућено председнику Србије Александру Вучићу поводом Дана државности са поруком да нема више времена за досадашњи приступ за решавање питања Косова Петрич сматра пре свега да је то почетак званичне комуникације између Бајдена, као председника САД и Вучића.

"Већи део писма говори позитивно о односима две земље. Међутим, Бајден је желео да овим писмом још једном пошаље поруку да су САД уз земље које су већ признале Косово", рекао је Петрич.

"У случају Европске уније то значи већина њених чланица, али не све. Такође да треба уважити реалност и да завршетак дијалога о нормализацији односа – што је кључна реч – за САД значи дипломатско признавање Косова. То је корак даље у језику у односу на речник који користи ЕУ као посредник у дијалогу", рекао је он.

Петрич је оценио да се ту појављује јаз о коме треба да се преговара, да Београд свакако сматра да признавање Косова није део процеса нормализације, док је став САД другачији.

"То је питање семантике коју, по мом мишљењу, не треба прецењивати. Сада је кључно питање да ли је ЕУ као посредник у дијалогу спремна да направи искорак. Када Косово након избора формира преговарачки тим треба наставити корак по корак. То ће бити дуг пут, прави маратон и у том дијалогу треба приближити позиције Београда и Приштине. То је једини прагматични пут напред," рекао је Петрич.

Петрич се слаже са оценом РСЕ да и даље постоје извесне разлике између ЕУ и САД око пристсупа решавања косовског питања, пошто је ЕУ опрезнија обзиром да пет њених чланица није признало независност Косова.

"Стога је њен став ближи ономе што Београд жели, а то значи да питање признавања остане отворено. Та ограничења са којима се ЕУ суочава, њен посредник Мирослав Лајчак мора да узме у обзир, што значи да ће се то питање решавати на самом крају процеса", рекао је Петрич и додао да ако се узму у обзир примери таквих сложених преговора из прошлости то траје прилично дуго.

Све док све чланице ЕУ не признају Косово, није добра идеја да се врши превелики притисак како ће изгледати финално решење на крају читавог процеса, оценио је Петрич.

Он сматра да се у дијалогу могу заобићи препреке и остварити напредак.

"Наиме, овде није реч о ситуацији 'све или ништа', већ постепеном, типичном европском приступу и окончати преговоре, а да се финално решење и стање не мора унапред дефинисати", сматра Петрич.

"За мене је у овом тренутку веома важно питање шта ЕУ може да уради не само када је реч о Србији, да омогући земљама регије приступ европским програмима који су досада били резервисани само за државе чланице. То би било помоћно средство за постепено везивање, корак по корак, Западног Балкана за Европску унију. Чекање и одлагање зато што Француска и Холандија не желе скоро проширење – јесте најгора стратегија јер иде у прилог Русији и Кини," сматра Петрич.

Он каже да је изненађен потезом Немачке да предложи Кристијана Шмита (Цхристиан Сцхмидт) за новог високог представника у БиХ, јер је, по његовим речима, Канцеларија високог представника сада део проблема, а не решења, "пошто се ради о постратној институцији коју је Русија често злоупотребљавала користећи вето".

"Наравно, треба да озбиљно прихватимо иницијативу Берлина и видимо шта се може постићи", рекао је Петрич додајући нема начина да се врати на пређашње стање јер је ситуација сада потпуно другачија, те да ће ЕУ морати да промени своју стратегију и не фокусира на промене Устава БиХ, што је узалудно, већ на суштинска питања као што је свеопшта корупција у земљи.

"Нажалост, на Балкану и даље преовлађује постратни менталитет. Узроци рата нису отклоњени и трансформисани у неку врсту кохабитације и прихватања државе Босне и Херцеговине. Не постоји трансформативни тренутак, потенцијал на Западном Балкану, као што је то био случај у Западној Европи у време Маршаловог плана. Немачка је сада узорна демократија упркос деловању ултрадесничарске Алтернативе за Немачку. Аустрија је потпуно другачија земља него што је била пре 50 година. Нажалост, Балкан још није достигао тај ниво. Због тога не видим светло на крају тунела", казао је овај бивши аустријски дипломата који је сада на челу Маршаловог фонда у Бечу.

Петрич се сложио да тај трансформативни потенцијал треба да се подстиче споља али да се такође мора стимулисати у самим балканским земљама.

(Бета, 13.02.2021)