Селевац, Топола и сви „наши“ кратери на Марсу
РТС 19.02.2021
Насин ровер „Персеверанс“ (Истрајни) спустио се на Марс у кратер Језеро, што су становници овог места у Републици Српској са одушевљењем испратили и поздравили. Но, на Марсу постоји још кратера који носе имена топонима са југословенских простора – тако да ће нека следећа мисија можда слетети у Тополу, Тиват, Блед или Селевац.
Прву детаљну карту Марса објавио је у јуну 1877. године италијански астроном Ђовани Вирђинио Скјапарели. Његова мапа је, пре свега, садржала географске ознаке које је назвао „каналима“ за које се касније испоставило да су, у ствари, оптичка варка. Мада су боље упамћени по мапирању Месеца које су започели 1830. године, Јохан Хајнрих Мидлер и Вилхелм Бер су заправо били први „ареографи“ Марса. Медлер је на основу десетогодишњег посматрања Црвене планете нацртао
