Лаку ноћ, даме и господо...
Политика 21.02.2021

Ђорђа Балашевића први пут сам чула у Дому синдиката 1978. године, била сам тада гимназијалка.
Вечерас сам опет ту, дошла сам међу првима, да запалим свећу за његову душу, у пола гласа, сетно, каже нам Марта Поповић са Душановца, једна од неколико стотина Ђолетових поштовалаца који су на Трг Николе Пашића дошли да одају последњу почаст Панонском морнару. – Сусрети с пријатељима незамисливи су без Балашевићевих песама. А, вечерас, на мој рођендан, ја се овде опраштам од њега – кроз сузе прича Ирена Томић. Драго јој је, каже, што види „неке нове клинце”












