Ђорђе Балашевић - неко мој

Као да није било довољно што ми је најбоља другарица у петак, у 17 и 5, послала поруку: „Чула си да је умро Балашевић...“, што је само по себи довољно да тог момента искључим телефон, затворим се у собу и пустим бол да ме се дочепа, већ је након тога телефон почео бесомучно да звони, а Вибер се усијао од порука из Суботице, Београда, Новог Сада, Сремске Митровице до Грчке и Новог Зеланда... Да, пријатељи, сви сте чули. Сви смо чули. Вест је тачна. У мору