Здравље и студенти у Србији: Студентске поликлинике неће бити укинуте, каже Ана Брнабић

Милена Николић је студенткиња Београдског универзитета, с пребивалиштем у Чачку.

У Београд се преселила пре три године на студије, а тада је у главни град Србије стигао и њен здравствени картон.

Он се данас налази у Крунској улици у Београду, у Заводу за здравствену заштиту студената - Студентској поликлиници.

Уколико се усвоји Нацрт плана оптимизације мреже здравствених установа који је недавно представљен, Милена ће за сваки специјалистички преглед и здравствени проблем, морати пут Чачка.

Студентска поликлиника биће затворена, а корисници пребачени у домове здравља.

Њен дом здравља је у месту пребивалишта, а да би могла да добије место у студентском дому, основни услов је да јој пребивалиште није у Београду.

Тако би Милени, али и десетинама хиљада студената који се лече у студентским поликилникама у Београду, Нишу и Новом Саду била ускраћена могућност лечења у тим градовима, сматрају саговорници ББЦ-ја на српском.

• Да ли Правни факултет дискриминише мањинске студенте
• Стипендија коју нико не жели
• Све студентске битке у Ректорату

Због најаве затварања студентске поликлинике покренута је и онлајн петиција против овог предлога.

Нацрт плана представљен је недавно и до 22. фебруара је на јавном увиду и расправи, а сви заинтересовани могу да пошаљу предлоге за измене и сугестије.

Шта кажу власти?

После протеста студената и здравствених радника, огласила се председница Владе Србије Ана Брнабић.

„То је био иницијални предлог у оквиру рационализације, али студентске поликлинике представљају најбољи модел заштите младих људи, студената у Србији и требало би да се тиме поносимо, а не да их укидамо&qуот;, рекла је Брнабић за ТВ Хепи у понедељак, 22 фебруара.

Исто је потврдио и министар здравља Златибор Лончар - званични став Министарства на чијем је челу да Студентска поликлиника неће бити укинута.

Лончар је рекао да је то питање „решено оног момента када се та информација појавила&qуот;.

„Прошле недеље сам разговарао са (министром просвете Бранком) Ружићем и рекао му да обавести студенте да укидање Студентске поликлинике није тема&qуот;, рекао је он.

Лончар је додао да је био представљен план који је предвиђао гашење клинике, али да Министарство здравља то „није ни помислило да прихвати&qуот;, пренео је Н1.

Ограничавање права здравствене заштите

Мирјана Пешић, специјалиста опште медицине и организације Синдиката лекара и фармацеута Србије у Студентској поликлиници у Београду каже за ББЦ да је циљ Мастерплана повећање доступности услуга, али јој се чини да ће се заправо десити супротно.

„Сада имате студентску популацију којој су доступни специјалисти различитих грана медицине у поликлиникама.

„Када ти специјалисти пређу на виши ниво - у домове здравља и клиничке центре, приоритет ће имати старије становништво које је болесније&qуот;, каже др Пешић.

Запослени ће, објашњава, бити пребачени у домове здравља и клиничко болничке центре и биће доступни свима који се тамо лече, а не само студентима

Она страхује да би студенти, због обавеза и чекања са људима који можда имају лошију клиничку слику, одустајати од лечења.

Студенти су генерално гледано реалативно здрав део становништва, али имају потребе за лечењем, каже Пешић.

„Они се обраћају лекарима из области менталног здравља, полно преносивих болести, питања рода, партнерских односа, проблема у вези са школовањем, начином живота.

„Оваквим системом ће им те услуге бити мање доступне&qуот;, каже Пешић.

Проблем ће, истиче, бити и са студентима који нису из места у ком студирају, јер ће ту моћи да обављају само хитне прегледе, али да ће за све остало морати да иду у родна места.

„Планирана је интеграција територијално припадајућим домовима здравља, а у свим тим градовима имате велики број студената који нису из места студирања&qуот;.

Студенти и студенткиње ће практично морати да иду код изабраног лекара.

„Неки ће можда променити пребивалиште, али имате велики број оних који живе у студентским домовима на основу тога што немају пријављену адресу у месту школовања и тако остварују то право&qуот;, објашњава.

Помоћница директора за медицинске послове београдске Студентске поликлинике Мила Паунић каже да та клиника успева да пружи оптималну и свеобухватну здравствену.

Спајањем са домовима здравља више од две трећине студената остало делимично без здравствене заштите.

„Ради се о великом броју корисника - око 130.000 студената, што је практично цео један град, а велики број - око 56 одсто - у Београд стиже управо из целе Србије на студије, као и из замаља из региона - око пет до седам одсто.

„У Студентској поликлиници у Београду активних је око 90.000 картона&qуот;, наводи се у писаном одговору др Паунић достављеном ББЦ-ју на српском.

Додаје да ће се, уколико се план према садашњем нацрту оствари, студетни лечење наставити у Дому здравља Врачар.

Мастерплан предвиђа неколико фаза, а циљ је да буде остварен у потпуности до 2035. године.

Којом динамиком - за сада није познато.

• Српски језик на факултетима - потреба или профит
• Од Отпора до доктората Синише Малог - ко чува независност Универзитета
• Добре вести које сте можда пропустили ове недеље

Осим београдске студентске поликлинике, овим планом иста судбина намењена је и нишкој и новосадској.

Доктор, Радомир Пешић, директор клинике у Нишу, каже за ББЦ на српском да је важно да студентске поликлинике задрже садашњи статус.

„Наше мишљење је да је студентска популација посебна и битна за будућност ове државе и да по својству и устројству ове клинике требало да задрже интегритет и да остану као посебне установе&qуот;, каже др Пешић.

Додаје је су студентске поликлинике усмерене и на превенцију и учење студената како да сачувају здравље.

„Млад човек је много богат човек, а није свестан тога - има здравље.

Т„о здравље временом, као и свако богатство, ако се не чува, троши се.

„Наша је улога да им заштитимо здравље. Превасходно да их заштитимо и научимо како да сачувају здравље&qуот;, каже Пешић.

Објашњава да су представници министарства и организација које су израдиле нацрт долазили на консултације, али се нада да ће предлози који се односе на лечење сутдената бити промењени.

У клиници у којој ради отоворене картоне има око 27.000 студената.

Др Мирјана Пешић из београдске поликлинике објашњава да је важно нагласити да предложено решење није коначно.

Она очекује да ће представници Министарства здравља узети у обзир све предлоге пре него што се коначни пошаље Влади Србије.

„Приликом представљања нацрта, представници министарства и сами су рекли да треба размотрити предлог&qуот;, каже Пешић.

Реакција студената

Поводом најаве о могућем затварању поликлиника побунили су се студенти и омладинске организације.

Са представницима Министарства здравља у среду, 17. фебруара састали су се чланови организације Омладинска мрежа Србије.

Добијена су „чврста уверења да до укидања студентских поликлиника неће доћи&qуот;, рекао је председник Омладинске мреже Србије Данило Потпарић на конференцији за новинаре после састанка.

• „Највећи студентски град на Балкану&qуот; се празни због корона вируса
• Студенти поново протестују: Шта траже и да ли ће им то бити испуњено
• Страни студенти у Србији: Повратак несврстаних

И Мрежа академске солидарности и ангажованости позвала је надлежне институције, јавност и студентску заједницу да се успротиве најављеном затварању Студентске поликлинике у Београду.

„Ова установа, чији је рад прилагођен специфичним потребама студената, сопственим капацитетима успева да пружи оптималну и свеобухватну здравствену заштиту за универзитетске студенте у Београду&qуот;, наводи се у саопштењу на сајту ове организације.

У оквиру Завода за здравствену заштиту студената Београд ради клиника у Крунској улици, стационар за смештај студената којима је потребна нега, као и две амбуланте - у Студентском граду на Новом Београду и студентском дому Карабурма.

„Предложеним пројектом угасио би се и Стационар Завода за здравствену заштиту студената.

„Уколико би се то десило, питање је где би се смештали болесни студенти који у Београду не живе са својим родитељима, посебно студенти из студентских домова&qуот;, додаје се у саопштењу Мреже академске солидарности и ангажованости.

Значај Стационара истиче и др Мирјана Пешић.

„Велики број студената у стационару не захтева негу у болници, али им је потребна нега и изолација зато што живе у дому.

„Када се то буде пребацило у клиничко-болнички центар, онда они неће бити хоспитализовани, јер ће заузимати место некоме коме је потребнија хоспитализација.

Пешић истиче да се током пандемије ковида показало као добра улога стационара, јер нису болнице, али пружају негу и изолацију.

„Студенте с лакшим клиничким сликама смо из домова смештали у изолацију у стационар&qуот;, каже др Пешић.

• Студенти носили кутије на главама током теста
• Студенти прекречили песму &qуот;расисте Киплинга&qуот;
• „Били смо студенти који преговарају о животу мог оца&qуот;

Нацртом је предвиђен прелазак на скандинавске моделе здравственог система, објашњава она.

„Ако гледамо скандинавске земље, најбољи систем има Финска, а у њему у сваком студентском кампусу постоји здравствени центар.&qуот;

Шта предвиђа план

На специјализованом сајту направљеном за овај пројекат, наведено је да је циљ Мастерплана да се у наредних 15 година, кроз нову организацију здравственог система, обезбеди побољшање квалитета, приступачности и ефикасности здравствене заштите и повећање економске ефикасности здравственог буџета.

Предвиђена је регионална подела у шест региона плус Косово, као и спајање примарних, секундарних и терцијалних установа.

„Мастерплан ће осигурати и ефикасније пословање здравствених установа јер предвиђа два модела спајања тако да ћемо до 2035. њихов број оптимизовати са 313 на 117, припајањем установа тамо где је потребно и задржавањем свих 110.000 запослених, уз нова улагања у савремену опрему и инфраструктуру&qуот;, изјавио је на представљању пројекта државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко.

Основни циљ је, како тврде у Министарству, приближавање пацијенту и обезбеђивање боље, више уједначене и правовремене здравствене заштите за све грађане Србије.

Пројектом је предвиђено да успешно усвајање Мастерплана омогући повлачење средстава Светске банке за набавку најсавременије и најнеопходније опреме.

Ради се о 10 магнетних резонанци, шест ЦТ скенера и 30 ултразвучних апарата, у циљу повећања успешности раног откривања и лечења онколошких болести.

„Циљ је да до 2035. на тај начин буде сачувано и до 105.000 живота.

„Кроз израду Мастерплана скенирано је стање инфраструктуре и све установе подељене су у пет категорија по хитности улагања што омогућава израду плана инвестиција у наредних 15 година&qуот;, рекла је др Биљана Козловић, координаторка Другог пројекта развоја здравства Србије.

Предвиђа се и спајање установа примарне здравствене заштите, другачију организацију болница, хитне помоћи, завода за јавно здравље.

• Из Србије се не одлази само због пара: „Биће тешко у почетку, али ће бити боље него овде&qуот;
• Живот после короне: „Анксиозности међу децом ће бити - али то је природно“
• Зашто у Србији расте број младих коцкара: „Нигде не пише да коцка може да убије“

Миграција кадра

Планом је предвиђено да запослени пређу у установе са којима се спајају.

Др Мирјана Пешић из Студентске поликлинике у Београду каже да јој се чини да је ово начин замаскиравања недостатка кадра.

„Рекли су да се неће ништа променити за запослене, да неће бити отпуштања, али ако ви као специјалиста пређете у КБЦ не можемо да кажемо да се ништа није променило.

„Ви сте онда запослени у том КБЦ-у и могу вас слати да радите у амбуланти&qуот;, каже др Мирјана Пешић.

Додаје да ће она у том случају бити изабрани лекар за одрасле, дакле задужена за опште становништво, а не само за студенте као што је сада.

„Ви у дому здравља бирате лекара, студентима нико неће моћи да каже да бира одређене лекаре.

„Студенти ће често одустати од потребе за здравственом услугом, јер ће и сами видети да има болеснијих.

„И када одем у дом здравља ја ћу наставити исто да обављам посао, али мислим да ће студенти много изгубити&qуот;, закључује саговорница ББЦ-ја.

На основу анализа и истраживања, израђен је предлог оптимизације мреже здравствених установа по регионима, направљене су основне стратешке смернице за сваки ниво здравствене заштите по типу пружаоца здравствених услуга, успостављена је категоризација болница, предлог нове организације и предлог методологије за оптимизацију, узевши у обзир средину између просечних и најбољих резултата по поједином типу пружаоца здравствених услуга, наводи се на сајту.

На истом месту он је доступан за коментаре и сугестије до 22. фебруара.

Израда Плана оптимизације мреже установа здравствене заштите представља активност у оквиру Другог пројеката развоја здравства Србије који спроводи Министарство здравља у сарадњи са Светском банком, уз техничку подршку стручног тима међународног конзорцијума који чине компаније ИБФ (Белгија), Делта Хаус (Хрватска) и НАЛЕД (Србија).

Иако се наводи да је консултована струка, др Мирјана Пешић не мисли да су се у случају студентских поликлиника чуле све заинтересоване стране - и запослени и студенти.

ББЦ на српском је поводом нацрта и најава о затварању Завода за здравствену заштиту студената контактирао Министарство здравља, али одговор је изостао до објављивања текста.

Текст је ажуриран 22. фебруара 2021.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.22.2021)