Сузе и камен

Оно што је уследило касније учинило ме је, међутим, много поносним. Имао сам ту срећу да се родим и да живим у земљи у којој се и он родио и живео. Био сам његов савременик, попут свих нас. А срце ми је било пуно што се због тог мог земљака песма орила широм региона док су свеће осветљавале она најлепша, најтананија и најчистија осећања. Требало је имати камен уместо срца и не пустити сузу ових дана, али требало је и додатно бити нечовек и још једном доказати