Zagađenje vazduha, Srbija i ekologija: Kako višedecenijski problem može da se popravi

Šta povezuje Mumbaj, Peking, Vroclav, Kalkutu, Karači sa Londonom, Zagrebom i Beogradom?

Iako je u srpskoj i hrvatskoj prestonici dan bio vedar i sunčan, svi ovi gradovi su 2. marta u jednom delu dana bili na crnoj listi 10 najzagađenijih u svetu, prema podacima Ajkjur aplikacije.

Mariji iz beogradske opštine Palilula nisu bile potrebne aplikacije za merenje kvaliteta vazduha da počne da se plaši zagađenja, one joj samo potvrđuju strepnje.

„Na Paliluli, delu grada koji je dosta zagađen, vazduh se često bukvalno vidi", kaže Marija za BBC.

• Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor"
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
• Kakav vazduh udišemo

Kako prepozna loš vazduh?

Nekad golim okom, nekad nosem, odgovara Marija.

„Imam sklonost ka rinitisu, reakcijama na prašinu i alergene i u više navrata mi se dešavalo da posle boravka napolju osećam peckanje u nosu, očima, grlu, ustima i da kasnije tokom večeri kašljem toliko da moram da popijem lek protiv alergije.

„Znamo da veliki broj ljudi svake godine umre od posledica respiratornih bolesti - a ako smo svi stalno izloženi tom vazduhu, znači da bilo ko od nas može da bude jedan od tih ljudi", objašnjava ona.

Svake godine od posledica zagađenosti vazduha u Srbiji umre u proseku 6.600 ljudi dok se procenjuje da više od pola miliona žitelja Evrope iz istog razloga umre ranije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

„Ako se kvalitet vazduha poboljša ove bolesti je moguće sprečiti", navodi se u izveštaju SZO.

Marija je vremenom počela da izbegava šetnje kada je zagađenje veliko, a neretko, kaže, nosi i masku takvim danima.

„Jednostavno se osećam kao da se trujem svakim udahom kada sam napolju, a vaduh se može seći nožem", dodaje ova 34-godišnjakinja iz Beograda.

Pogledajte video: Kako je Skopljanac rešio da se bori protiv zagađenja vazduha

Kako da se zaštitimo?

Postoji više sajtova na kojima ljudi mogu da prate zagađenost vazduha u Beogradu sajt Gradskog zavoda za javno zdravlje Beoeko, za područje Srbije sajt Agencije za zaštitu životne sredine i između ostalih Ajkjuer koji prikuplja podatke iz celog sveta.

„Na sajtu Beoeko se svakih sat vremena ažuriraju podaci i na osnovu njih se izračunava indeks kvaliteta vazduha.

„To je pojednostavljenje celog tog sistema i svako od nas može preko mobilnog telefona ili računara da proveri kakav je vazduh i u skladu s tim dobija i kratke jednostavne zdravstvene preporuke", objašnjava Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Na tom sajtu postoji pet kategorija zagađenosti vazduha - odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen.

„Ako je neko planirao džoging ili šetnju i ukoliko vidi da je vazduh zagađen može na osnovu preporuka da razmotri šta je najbolje za njega i da se tako zaštiti", dodaje Šoštarić.

On upozorava da plavo nebo i sunčano vreme ne mora da znači da vazduh nije zagađen.

„Nemojte da budete u zabludi, može da bude sunčano i da zagađenje bude veliko.

„Mi ne merimo vidljivost, nego prisustvo zagađujućih materija u vazduhu koje su golim okom nevidljive, zato je dobro to proveriti", ističe Šoštarić, doktor hemijskih nauka.

• „Najviše se plašim države" - meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
• Zagađenje vazduha na Balkanu: Valjevo do Pekinga
• Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece

Problem koji se gura pod tepih

Softverski inženjer Aleksandar iz Beograda redovno prati kvalitet vazduha i zna da je ugalj koji se koristi za loženje u industriji i domaćinstvima jedan od uzroka zagađenja.

„Problem je prisutan godinama unazad, a imam utisak da se konstantno gura pod tepih.

„S druge strane, ne vidim da se radi na prevenciji i otkljanjanju uzroka problema već se, naprotiv, otvaraju fabrike prljave industrije - fabrika guma Linglong, smederevska železara, RTB Bor, i tako dalje", kaže ovaj 30-godišnjak za BBC.

„Da ne pominjem ulaganja u zaštitu životne sredine koja kao da postoje samo na papiru, jer efekata ni u jednoj sferi nema", dodaje.

On se ne plaši zagađenja kao takvog, ali se trudi da se ne izlaže preterano vazduhu kad sadrži visok nivo štetnih materija - PM čestica i tad nosi KN95 masku.

Aleksandar već ima prečišćivač vazduha u stanu, ali se trudi da što više vremena provodi u prirodi na mestima gde je vazduh čist.

Šta su PM 10 i PM 2.5 supstidarne čestice?

Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, radi se o takozvanim lebdećim česticama ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".

Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica čovekovog delovanja.

Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara, a PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara, što je 30 puta manje od ljudske dlake.

Što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.

Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.

Šta su uzroci zagađenja?

„U celoj Srbiji su slični uzroci aerozagađenja već decenijama, posebno zimi - ložišta na fosilna goriva, saobraćaj i industrija koja je locirana po gradovima poput Smedereva i Bora", objašnjava za BBC na srpskom meteorolog Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik za kontrolu kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine Srbije

Jovanović je na Tviteru objasnio i zbog čega je prethodnih dana zagađenje bilo na upadljivo visokom nivou u celoj Srbiji - toliko da je vazduh bio zamućen.

„Tamni oblak zagađujućih materija koji je danima prekrivao Beograd posledica je više faktora - prizemnog anticiklona, odsustva strujanja vazduha, povećane vlažnosti i oblaka saharskog peska koji je preko srednje Evrope doneo i deponovao suspendovane čestice na područje Srbije", naveo je Jovanović, a podelile stotine korisnika Tvitera.

https://twitter.com/MilenkoJovano14/status/1366071054972710912

Anticiklon je polje povišenog vazdušnog pritiska i podrazumeva stabilno vreme, bez vetra i padavina.

„Saharski pesak nije ubistven, niti je to konstantan uzrok zagađenosti vazduha, samo sam dao bolju dijagnozu stanja", pojašnjava za BBC.

Kvalitet vazduha je nesporno značajan jer svi zavisimo od njega.

„Bez kiseonika, odnosno vazduha, ne možemo da provedemo više od pet do deset minuta.

„To je razlog što su naši građani zabrinuti i prate kvalitet vazduha", kaže za BBC Goran Trivan, bivši ministar zaštite životne sredine.

Zagađenost vazduha samo je deo širih ekoloških problema koje Srbija ima, usled 70 godina postojanja industrije i zagađivanja.

„U Srbiji su praktično svi delovi životne sredine značajno ugroženi, tu nema nikakve dileme.

„A postoji direktna veza između životne sredine, odnosno kvaliteta vazduha i zdravlja ljudi - u što zagađenijoj sredini živite imunitet vam je slabiji i podložniji ste bolestima i virusima", napominje Trivan.

Kakvo je stanje u ostalim gradovima u Srbiji?

Vrlo slično kao u Beogradu, nekad se jedva diše.

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine za 2019. godinu koji je Vlada Srbije usvojila krajem januara 2021. potvrđuje da je tada vazduh bio prekomerno zagađen u Valjevu, Kraljevu, Zaječaru i Subotici.

Takođe, i u širim područjima Beograda, Novog Sada, Pančeva, Niša, Bora, Smedereva, Kosjerića i Užica.

U ostalim mestima, navodi se u izveštaju, „u zoni Srbija i zoni Vojvodina tokom 2019. godine vazduh bio čist ili neznatno zagađen".

Posebno je naznačen slučaj Bora, gde je posle trogodišnje pauze ponovo zabeležen porast broja pojava koncentracija sumpor-dioksida opasnih po zdravlje ljudi.

Sadržaj arsena u suspendovanim česticama RM10 u Boru je značajno prekoračio godišnju ciljnu vrednost.

Suspendovane čestice su čvrsta materija koja se nalazi u vazduhu.

„U gradovima živi skoro 50 odsto stanovnika i u Srbiji i u svetu, zato smo za vazduh u gradovima s razlogom zabrinuti", navodi Goran Trivan.

A situacija se vremenom pogoršava, smatra on, posebno zbog povećanja broja starih dizel automobila koji dodatno zagađuju vazduh.

Godišnje se u Srbiju uveze u proseku 120.000 polovnih automobila, podaci su Privredne komore Srbije.

„To što uvozimo je smeće, koje proizvodi smeće i zagađuje vazduh, a onda kad pestane upotreba tih automobila oni ponovo postaju smeće - jer postaju opasni otpad.

„Srbija nema kapacitete da to preradi i onda to smeće mora da se izveze", navodi bivši ministar.

Šta država čini da se stanje popravi?

Gradski zavod za javno zdravlje sastavio je plan mera za Beograd od 2021. do 2031. godine koje se odnose na poboljšanje voznog parka javnog prevoza, izgradnju metroa, podsticanje pešačkog i biciklističkog kretanja, gašenje kotlarnica gde god je moguće, kao i uvođenje subvencija ili olakšica za zamenu neefikasnih kotlova.

Veliki broj porodičnih kuća pretežno koristi stare, neefikasne kotlove na ugalj i drvenu biomasu.

Efikasniji kotlovi smanjuju potrošnju goriva, a istovremeno smanjuju i emisiju (štetnih gasova), navodi se u dokumentu koji je još u formi nacrta, a nadležni tek treba da odlučuju o njegovom usvajanju.

„Oni koji imaju priliku mogu da koriste drugu vrstu goriva ili prevoza, treba da znaju da time čine dobro i sebi i drugima", navodi Šoštarić, koji je jedan od autora ovog nacrta.

Na republičkom nivou, država je usvojila izmene pravilnika kojim se omogućava smanjenje cene priključka na gas za domaćinstva i do 50 odsto.

Ministarka ekologije Irena Vujović ističe da je to značajan korak i podstrek građanima da masovnije prelaze na gas, što će u perspektivi popraviti ekološku sliku Srbije, navodi se na sajtu ministarstva.

„Precizni troškovi zavise od lokalnih samouprava, ali do sada su za izgradnju priključka na distributivnu mrežu građani plaćali i do 200.000 dinara.

„Procene su da će izmenama pravilnika taj trošak biti prepolovljen" rekla je Vujović.

Raspisana su i tri konkursa za lokalne samouprave za subvencionisanje zamene individualnih kotlarnica, kao i onih u javnim ustanovama, i za pošumljavanje, dodala je ministarka.

Ima li para za promene?

Procenjuje se da samo u Beogradu oko 300.000 domaćinstava koristi kućna ložišta za grejanje.

„Nema opcija da se filter (za prečišćavanje vazduha) stavi na šporet smederevac, to niko nije osmislio, već mora da se pređe na druge nivoe zagrevanja.

„To košta, ali mnogo manje od zdravstvenih problema i gubitka ljudskih života", navodi meteorolog Milenko Jovanović.

Dodaje da država treba da odluči da poboljša kvalitet vazduha i deluje na uzroke problema.

„Kad postoji politička volja to postoje prioritet, a zdravlje ljudi jeste prioritet".

• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
• Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog

On predlaže da država plati zamene kotlova ili individualnih ložišta, jer oni koji nemaju dovoljno novca za kvalitetna goriva, neće imati novca ni za zamene.

„Stimulisali su kupovinu električnih automobila uz subvencije, a to je bila pomoć malom broju bogatih da uštede.

„Onaj ko nema para i loži lignit lošeg kvaliteta ili šta nađe na ulici njemu ta subvencija ništa ne znači", ističe Jovanović.

Subvencije prema uredbi iznose od 250 do 5.000 evra, a najniža cena električnih i hibridnih automobila u Srbiji je oko 20.000 evra, a od 2021. ne odnosi se na one koji ljude kupuju na kredit ili lizing, pisao je portal Balkan enerdži njuz.

Trivan se, kaže, u više navrata zalagao da se zabrani uvoz vozila euro 3 i euro 4 motorima, iako je 80 odsto automobila upravo sa euro 3 motorima.

I dalje smatra da bi to bilo jedno od mogućih rešenja, uz primenu donete mere da se svim vozilima na tehničkom pregledu meri i zagađenost izduvnih gasova.

„Kad je reč o ložištima, država bi mogla da omogući da da se priključci na toplane i gas plaćaju na 10 ili 20 rata", kaže Trivan.

Kad ekologija postane prioritet državi onda se nađu i sredstva, dodaje.

„Mogao bi sav novac od ekoloških taksi, te takozvane zelene pare da idu za ekologiju".

Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, pokazalo je istraživanje EC Stanište, pisao je Danas.

„Nijedna država ne može preko noći da reši problem zagađenosti vazduha, ali ljudi žele da vide da se nešto konkretno radi", zaključuje bivši ministar.

Sa tim je saglasna i Beograđanka Marija.

„Mislim da je teško u kratkom roku smanjiti ili iskoreniti zagađenje vazduha, što znači da smo kao neke kuvane žabe koje će sporo trovati još mnogo, mnogo godina - i ta pomisao je prilično zastrašujuća", zaključuje ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.03.2021)