Kako su Johan i Jovan progovorili istim jezikom
RTS 04.03.2021
Pismo koje je tog neobično toplog februarskog popodneva poštar ubacio u sanduče porodice Dragaš, prvo ih je iznenadilo, a onda rastužilo. Uprkos tekstu na nemačkom jeziku koji su samo delimično razumeli, fotografija i krst kraj nje bili su jasan znak da je njihov prijatelj Johan preminuo. Pismo je u vojvođansko selo kraj Apatina stiglo iz Graca u Austriji, a priča o neočekivanom i neobičnom prijateljstvu Dragaša i Maulovih počela je sada već davne 2006.
Spojila ih je jedna prostrana vojvođanska kuća na uglu dve ulice, ali i teške životne priče, iskušenja izbeglištva, gubitaka i novih početaka. Dragaši su staru "švapsku" kuću kupili krajem 2005. Posle 14 izbegličkih godina ponovo su imali svoj "krov nad glavom". Vredni, skromni i ponosni nisu više mogli da čekaju na pomoć države, Komesarijata, UNHCR-a – svih onih čije uslove nikad nisu mogli da ispune. Uvek je falilo nešto, a godine su prolazile. Staru, zapuštenu
