Kina je postala pomorska sila sveta: Šta se krije iz plana brodogradnje, izgradnje veštačkih ostrva i kakva je uloga nosača aviona
Kurir 07.03.2021
Kada je kineski predsednik Si Đinping 2018. obukao vojnu uniformu i ukrcao se na razarač mornarice Narodnooslobodilačke vojske u Južnokineskom moru, ispred njega u Tajvanskom moreuzu prošla je najveća flota koju je komunistička Kina od 1. oktobra 1949. godine uspela da izgradi. Ukupno 48 površinskih brodova, nukelarne podmornice, avijacija i 10.000 pripadnika vojnog osoblja. Predsednik Si je u glavi imao samo jednu ambiciju i cilj da se pokaže kineksa pomorska moć koja može da se projektuje na svih sedam
Kina je u ambiciozni projekat brodogoradnje kakav svet nije video krenula još 2015, kada je pokrenut porjekat pretvaranja Narodnooslobodilačke vojske u borbenu silu svetskih razmjera, koja će biti ravnopravna američkoj vojsci. Si je naredio investicije u brodogradilišta i tehnologiju, i to tempom koji postoji i danas. Sijev plan uspeo prema barem jednom merilu. U nekom trenutku od 2015. do danas Kina je postala najveća svetska pomorska sila. I sada radi na tome da
