Свемир и Марс: Могуће је да планета крије велику количину воде

Научнике већ дуго мучи мистерија - како је нестала вода која је текла површином Марса пре неколико милијарди година.

Стручњаци мисле да коначно имају одговор - много воде заробљено је испод спољашњег омотача - Марсове коре.

Вода се на Марсу задржала у минералима који се налазе у марсовском камењу.

• Какве везе имају општина Језеро у Босни и слетање Насине летелице на Марс
• Ровер „Истрајност&qуот; у првој вожњи по Марсу
• Хоћемо ли наћи живот негде другде у свемиру

О овим налазима научници су дискутовали у оквиру 52. лунарне и планетарне научне конференције, а налази су објављени у стручном часопису Сајнс.

За потребе израде студије, коришћена су мерења прикупљена посредством летелица, ровера и проучавањем метеорита.

Истраживачи су развили компјутерску симулацију која показује како је вода временом нестала са планете.

Пре четири милијарде година, Марс је постајао све топлије и влажније место, а атмосферски омотач који га окружује вероватно је био гушћи.

Вода је текла рекама, усецајући канале у стењу, а у кратерима су се стварале веће водене површине.

Могуће је да је на Црвеној планети некада било довољно воде да прекрије читаву њену површину, а да притом буде дубока између 100 и 1.000 метара.

Пре око милијарду година, клима на Марсу постала је хладнија, а планета је опустела и постала онаква каквом данас можемо да је видимо.

„Научницима је већ дуго позната чињеница да је на Марсу некада било много воде, али све време стоји питање како је та вода нестала&qуот;, каже планетолог др Петер Гриндрод са Историјског музеја у Лондону, један од аутора поменуте студије.

„На основу претходних открића о атмосферском омотачу Марса, знамо да је воде отишао у свемир, а ледени џепови тик испод површине указују да је део воде замрзнут&qуот;.

Бег у свемир

Магнетно подручје које окружује планету Земље назива се магнетосфера.

Оно спречава атмосферу да „побегне&qуот; у свемир.

Међутим, Марсово магнетно подручје је слабо и могуће је да је вода кроз њега успела да се пробије до свемира.

Ипак, концентрације хидрогена - једног од хемијских елемената воде - пронађене у Марсовој атмосфери показују да се прича не завршава на томе.

Када би тренутна стопа отпуштања хидрогена у свемир на Марсу била иста као и некада, радило би се „веома малој количини воде која би на овај начин могла да оде са планете&qуот;, објашњава једна од ауторки студије, научница Ева Лингхан Шилер са Калифорнијског технолошког института у Пасадени, САД.

Другим речима, она силна вода мора да је отишла неким другим путем.

Резултати компјутерског моделирања које су спровели истраживачи показују да се између 30 и 99 одсто воде која је некада била на Марсу сада налази у саставу минерала који су смештени у кори планете.

Још једна од ауторки студије, професорка Бетани Ехелман са са Калифорнијског технолошког института, објашњава да „подаци прикупљени у мисијама на Марс показују да трагови повлачења воде нису реткост на овој планети&qуот;.

„Приликом промена у кори, она упија воду у течном стању и претвара је у хидриране минерале, а вода остаје заробљена у њима&qуот;, објашњава професорка Ехелман.

Аутори студије указују да је већи део воде са Марса нестао пре између 4,1 и 3,7 милијарди година - током периода у историји Марса који је познатији под називом ноахијско доба.

• Какве везе имају општина Језеро у Босни и слетање Насине летелице на Марс
• У фотографијама: Како се ровер Истрајност проводи на Марсу
• Прве фотографије Црвене планете стигле су са „Наде“
• Лепота свемира од које застаје дах - у фотографијама
• Како је научник из Бечеја стигао до највећег телескопа на свету у Кини

Климатске промене на Марсу

Др Мајкл Мејер, шеф научног тима НАСА за истраживање Марса, каже да су се научници „на почетку истраживања усмерили на праћење трагова воде, с обзиром на важну улогу коју има за геологију, климу и живот на планети&qуот;.

„Ово је веома важна студија, која помаже да схватимо колико је воде некада било на Марсу, како је нестала и где се данас крије&qуот;, каже Мејер.

Гриндрод додаје да „нова студија показује да је велика количина воде, вероватно највећи део воде на Марсу, заробљена у камењу, што омогућава чување великих количина воде, чија би запремина могла да буде довољна да прекрије читаву површину Марса слојем дубине читав један километар&qуот;.

„Иако је највећи део течне воде нестао око милијарду и по година после настанка Марса, данас проналазимо хидриране минерале на површини планете, у областима као што су кратер Језеро, где ровер Истрајност тренутно врши истраживања&qуот;.

„Једна од најважнијих тема у науци о планетама је некадашња клима на Марсу, а ова студија ће нам помоћи да разумемо шта је довело до нестајања воде&qуот;.

Пратите Пола на Твитеру.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.17.2021)