Све што треба да знате о полиграфима: Говоре ли детектори лажи истину и откуд они у политици

Редовни је гост у новинским насловима, на његов ауторитет се многи позивају и од њега многи стрепе - полиграф, или детектор лажи, деценијама је један од најважнијих апарата у српској политици.

Суђење Дарку Шарићу, убиство Оливера Ивановића, нерегуларности у српском фудбалу, медијска препуцавања, афере Крушик и Јовањица, хапшење Вељка Беливука, као и наводно прислушкивање председника Србије Александра Вучића.

Ти случајеви имају нешто заједничко - полиграф се у сваком од њих истицао као врхунски доказ.

„Доведите полиграфисту ког хоћете, из које земље хоћете, и ја ћу вам одговорити на свако питање за Јовањицу&qуот;, одговорио је председник Србије Александар Вучић на оптужбе о везама са овом фармом органске хране на којој је 2019. пронађена огромна плантажа марихуане.

• Зашто лажемо, како препознати лажова и зашто је лагање битно
• „Проговориће кад падну у смртну постељу&qуот;: Убиство гардиста у Топчидеру
• Зашто истовремено верујемо и сумњамо у полицију

Последњих година употреба полиграфа је све распрострањенија и у Србији у и свету - полиција га користи у истрагама, фирме за проверу кандидата пре запошљавања, а људи у приватне сврхе, најчешће због сумње у неверност вољене особе.

„Полиграф се користи да се провере нечије тврдње и да ли неко говори истину&qуот;, каже за ББЦ на српском полиграфиста Никола Новак.

Ипак, на полиграф се у Србији може отићи само добровољно и он нема тежину на суду.

„Суд не може на основу полиграфа да заснује пресуду, он нема доказну снагу&qуот;, објашњава за ББЦ на српском адвокат Предраг Савић.

Међутим, како каже, полиграф може да буде веома користан у полицијским истрагама.

Ђорђе Павићевић, професор Факултета политичких наука, сматра да се полиграф често „представља као доказ који има већу снагу и од полицијских истрага и од судске пресуде&qуот;.

„Постао је део стандардне манипулације када власт хоће или некога да оптужи или амнестира себе од оптужби&qуот;, каже Павићевић за ББЦ на српском.

Како функционише полиграф?

Онај ко је искрен и поштен боље ће трпети кипећу воду на кожи од оног који лаже, наводи се у тексту Детектори лажи и полиграф: Историјски преглед.

Тако је, између осталог, изгледало „полиграфско тестирање&qуот; у мрачном средњем веку.

Технологија је у међувремену напредовала и крајем 19. века настаје апарат који мерењем крвног притиска треба да утврди да ли особа говори истину.

Идеја је била да ће притисак, уколико особа не говори истину или нешто крије, бити повишен.

Прве верзије полиграфа, који су у исто време мерили више физиолошких параметара - и дисање и крвни притисак - настају неколико деценија касније.

Савремени полиграфи, који се данас користе, функционишу на сличном принципу као њихови преци, само што у исто време мере још више параметара.

„Научни назив тестирања је психофизиолошка детекција обмане&qуот;, наводи Новак из Полиграф Центра, фирме која се бави полиграфским тестирањима.

Новак каже да је природно стање људи да говоре истину, због чега је потребно више менталне енергије да се изговори лаж.

Да бисмо слагали, наводи, морамо да креирамо нешто што не постоји, што ће увек произвести физиолошку реакцију у организму.

„Нарочито ако све што се дешава видимо као претњу, јер мора да постоји нека последица падања на полиграфском тесту - људи се плаше да их ухвате у лажи, да изгубе посао, углед&qуот;, каже Новак.

Тестирање у пракси изгледа тако што се „у контролисаном окружењу&qуот; дефинишу питања и испитаник на њих одговара искључиво са да или не.

Полиграф за то време мери низ његових физиолошких параметара који ће, наводи Новак, показати ако особа лаже.

Постоји пет основних канала, објашњава.

„Први мери обрасце дисања, други откуцаје срца, трећи фреквентност знојења, четврти проводљивост крви између органа, а пети служи за хватање контрамера - да ли неко ради нешто да саботира тест&qуот;, каже он.

Како наводи, испитаници су на неколико начина покушали да преваре полиграф: ментално (психолошким вежбама), физички (када особа себи, на пример, наноси бол) и фармаколошки (лековима или дрогама).

„Ми све то видимо&qуот;, тврди Новак.

• Џек Трбосек - мистерија која траје
• Серијски убица Јоркширски Трбосек преминуо од корона вируса
• „Не ћути због Елине“: Самоубиство девојчице које је потресло Азербејџан

---

Како изгледа полиграфско испитивање

Петра Живић, ББЦ новинарка

На полиграфском испитивању нашла сам се 2015. године.

Не, није се радило ни о чему званичном, нико није проверавао веродостојност мојих тврдњи, већ сам се, као једна од најмлађих новинарки у тадањшој редакцији, јавила да напишем текст како из прве руке изгледа фамозни полиграф.

За потребе текста ангажовали смо приватну агенцију за полиграфска испитивања из Београда, чији оснивач је посетио редакцију и донео полиграф у коферу.

Рекао ми је да морам мирно да седим, правих леђа, а онда је почео са „прикључивањем&qуот; на полиграф.

Објаснио ми јеи да ће ми прикључити уређај који мери срчану активност, затим каиш који мери грудно и стомачно дисање.

Сећам се да ми је, пре свега тога, рекао да је полиграфско испитивање „умеће вођења разговора&qуот;, што ме је заинтригирало.

Али не задуго.

Објаснио ми је да могу да одговарам искључиво са да или не и почео са општим питањима о мени - име, презиме, година рођења, где радим.

Одговорила сам потврдно на све што је питао.

Онда је поставио питања на која нисам могла да одговорим са да или не, већ су изискивала додатна објашњења која се, како ми је објаснио, не практикују када је полиграфско испитивање по среди.

Када је почео да ми поставља подпитања у вези са мојим приватним животом, већ сам почела да се смејем јер нисам видела поенту у свему томе.

Смех је упропастило цело испитивање - објаснио ми је да је мој смех онемогућио адекватно мерење параметара и да би морао да понови испитивање.

Како није имао шта конкретно да испитује одбила сам други круг.

---

У фирми за полиграфска тестирања верују у снагу детектора лажи, али нису сви убеђени да је то баш тако.

„Апсолутно је могуће преварити машину&qуот;, каже адвокат Савић.

Савић се позива на Живојина Алексића, професора Правног факултета и зачетника криминалистике као науке у Србији.

Како каже, Алексић сматра да је на рад полиграфа могуће утицати пре свега психолошки, а да на резултат могу утицати некомпетентност испитивача и лоше састављена питања.

Критичари полиграфа наводе и да је упитна веза физиолошких параметара са лагањем, као и да они могу бити повећани и кад неко не лаже.

Професор Алдерт Вриџ, са Универзитета у Портсмуту, који се доста бавио овом темом, изјавио је раније за ББЦ да „полиграф не мери саму обману, што је суштински проблем&qуот;.

„Идеја је да ће лажови имати повишене параметре када одговарају на суштинска питања, а да они који говоре истину неће, али не постоји научна теорија која ово потврђује&qуот;, каже.

Исто сматра и психолошкиња Софи ван дер Зи, истичући да „не постоји људски еквивалент Пинокијевог носа&qуот;, као и да полиграф мери „индиректне ефекте лагања, које може да изазове стрес&qуот;.

Новак се са тим не слаже.

„Физиолошке реакције које тестирамо су део хипоталамуса, дела мозга који у сваком тренутку контролише више од 140 процеса у телу, попут рада органа&qуот;.

• Шта некога чини психопатом
• Зашто су неки људи окрутни и уживају у туђем болу
• Зашто је толико тешко опростити бившем партнеру

Он тврди да је тај „инстинкт за реакцију људима урођен још од прачовека&qуот;.

„Организам суочен са претњом може да се суочи на три начина - да се бори, да побегне или да се укочи - али увек ће постојати нека реакција.

„Када чула региструју претњу, онда систем аутоматски диже откуцаје срца и припрема тело за борбу, други део пушта зној да га хлади, диже се адреналин… Последице увек постоје&qуот;.

Зато је, каже, разлика између просечног и врхунског полиграфског испитивача у томе како видети разлику између стреса и реакције на лаж.

„Невербални знаци које тело емитује под стресом и кад слаже су идентични, зато се они не узимају као елемент при процени&qуот;, наводи он.

Свестан је, додаје, да није пријатно на полиграфу и да је свако узбуђен када се тестира, али тврди да то нема никакве везе са крајњим резултатима.

„Раде се најмање три теста заредом, на једном може да јави реакција која не може да се објасни, али случајност не може да се понови три пута&qуот;, каже Новак.

На сајту Полиграф Центра истиче се да полиграф „као и све друге форензичке методе није 100 одсто тачан и прецизан&qуот;.

„Код аналогне опреме тачност је била око 65 одсто, код компјутеризованих полиграфа је око 95 одсто, а код најновијих инструмената је и до 97 одсто&qуот;, наводе.

Шта каже закон?

Према Закону о полицији полиграфско испитивање спада под „полицијске мере и радње&qуот;.

Неопходан је „добровољан пристанак испитаника&qуот;, а закон одређује и ко све може да буде подвргнут полиграфу.

На полиграф, на пример, не могу они под утицајем алкохола, дрога или лекова за смирење, са срчаним или респираторним проблемима, труднице и породиље.

Не могу се испитивати ни млађи од 14 година, као ни они који „показују видљиве знаке душевне болести&qуот;.

Савић каже да полиграф у истрази може да има велики значај да се „искључе или докажу чињенице и околности у вези са извршењем кривичног дела&qуот;.

„Ипак, потребни су и други докази - суд не може на основу полиграфа да заснује пресуду&qуот;, каже.

„То може само на основу поузданих доказа, а полиграф није поуздан доказ&qуот;.

• Дешифровано писмо Зодијака - злогласног серијског убице
• Може ли десетогодишњак да буде хладнокрвни убица
• Прича о првом убиству нарученом преко Даркнета

Једна од препрека уласка полиграфа у судове је и аспект људских права, наводи он - на пример, право оптуженог да се брани ћутањем.

А за позицију полиграфа у српском законодавству је, каже, заслужан пре свега професор Алексић.

„Био је пионир анализе полиграфа и један од разлога што су адекватно проучавани и полиграф и друге дисциплине које данас спадају у форензику&qуот;, каже Савић.

Како каже, Алексић је упозорио на релативну доказну снагу полиграфа.

Савић наводи и да је полиграф у бившу Југославију први пут стигао 1959. у Љубљану, а да су убрзо направљени полиграфски центри у Београду и Загребу.

„Већ током седамдесетих коришћен је у полицијским истрагама и криминалистици као оперативно-тактично средство&qуот;, каже.

Политика - ко је пристао и одбио полиграф?

О полиграфу се у Србији прича већ дуго, али нарочито у последњих неколико недеља.

На, пример, због случаја Јовањица.

„Ја ћу да позовем све вас, доведите полиграфисту ког хоћете, из које земље хоћете, и ја ћу вам одговорити на свако питање за Јовањицу&qуот;, изјавио је председник Србије Алексаднар Вучић за Пинк.

Компанија „Јовањица&qуот; је годинама била позната по производњи органске хране, али је полиција крајем 2019. открила да се тамо производи и марихуана.

Због тога је ухапшен Предраг Колувија, власник фирме, а Тужилаштво за организовани криминал подигло је две оптужнице.

Једну против Колувије, а другу против осам лица, међу којима су полицајци, припадници Безбедносно информативне агенције и Војнообавештајне службе.

Поједине опозиционе партије због тога оптужују врх државе за блиску сарадњу са Колувијом, што председник Вучић негира и најављује спремност на полиграфско испитивање.

Професор Павићевић сматра да је полиграф „једна од уобичајених манипулација власти, када жели да неког оптужи или да амнестира&qуот;.

„Та манипулација добро звучи онима који или нису много упућени, или не прате пажљиво дешавања у политици&qуот;, каже он.

• Три године од убиства Оливера Ивановића: „Предуго је време протекло&qуот;
• Јовањица, браћа Вучић и кривичне пријаве - „сви против свих“
• Крушик и узбуњивачи у Србији: „Свако ко узбуни јавност, носи мету на леђима&qуот;

Полиграф је освајао насловне стране таблоида и после недавног хапшења Вељка Беливука, познатог и као вођа навијача Партизана.

У данима после хапшења, у Служби за борбу против организованог криминала, о односу са Беливуковом испитано је неколико људи.

Међу њима су Владимир Вулетић, досадашњи потпредседник Партизана, који је после Беливуковог хапшења поднео оставку на ту функцију, као и Дијана Хркаловић, бивша државна секретарка у МУП-у Србије.

На крају је саслушан је и Славиша Кокеза, председник Фудбалског савеза Србије, наводно близак владајућој Српској напредној странци.

И Вулетић и Хркаловић су, према писању таблоида, пристали на полиграфско тестирање, али нису могли из здравствених разлога, док је Кокез одбио.

Павићевић каже да су бројни медији заправо „актери који играју са једном страном&qуот;.

„Они разрађују, пласирају и даље развијају оно што власт хоће&qуот;, наводи Павићевић, додајући да ту проблем уопште није у полиграфу.

„Оно што додатно забрињава је то што видимо да медији, полиција и власт у том смислу играју на истој страни&qуот;, сматра професор ФПН-а.

Један од најпознатијих полиграфских случајева у Србији догодио се 2014. године, после хапшења Дарка Шарића, касније осуђеног због трговине наркотицима.

Шарић је тада као једног од сарадника означио Родољуба Миловића, начелника Управе криминалистичке полиције, што је Миловић негирао.

И Миловић и Шарић су тада ишли на полиграф - и обојица су прошли тестирање, иако су тврдили две супротне ствари.

Четири године касније, после убиства косовског политичара Оливера Ивановића, на полиграф је ишао и Милан Радоичић, за којим су косовске власти тада расписале потерницу због сумње у повезаност са атентатом.

„Прошао је полиграф и утврђено је да он није починилац, нити организатор тог злочина&qуот;, изјавио је 2018. Марко Ђурић, тада директор Канцеларије за КиМ, данас амбасадор у Америци.

Потерница за Радоичићем укинута је у почетком марта ове године.

Милан Радоичић је потпредседник Српске листе и контроверзни бизнисмен, који важи за једног од најмоћнијих људи на Косову и Метохији.

• Златни прстен - једини траг у решавању убиства старог неколико деценија
• Мистериозна смрт која опседа Норвешку већ пола века
• Преиспитивања Чарлса Дарвина око „гнусне мистерије“ која га је мучила до краја живота

А председник Вучић је 2015. већ био на полиграфу, када је негирао оптужбе листа Курир да је учествовао у изнуди и уценама бившег директора тог листа.

Спремност да иде на полиграф те године истакао је и Синиша Мали, тада градоначелник Београда, а сада министар финансија, поводом оптужби да је у Бугарској купио 24 стана.

Исто је рекао и мнекадашњи министар полиције, а сада одбране Небојша Стефановић поводом афере Крушик,

Реч је о причи из 2019. године о томе како је компанија ГИМ, која се доводи у везу са Стефановићевим оцем Бранком, по повлашћеним ценама куповала оружје од државног предузећа „Крушик&qуот;.

Те податке објавио је радник Крушика Александар Обрадовић, који је потом ухапшен због одавања тајних података.

---

Примена полиграфа

Никола Новак, полиграфиста

Полиграф може да се користи у постинцидентним ситуацијама, када се, на пример, крађа на послу већ десила, па да се утврди ко је то урадио.

Ту су и преваре и прељубе, мада то најмање волимо да радимо.

Користи се све више и у превентивне сврхе, на пример провере пре запошљавања.

Фирме које се баве поверљивим информацијама при уласку у компанију желе да знају да ли радите за конкуренцију, да ли сте крали од бивших послодаваца…

У таквим фирмама често постоје и периодичне провере, рецимо на шест месеци, да ли сте неку информацију продали конкуренцији и слично.

Користи се и приликом уласка у полицију, безбедносне службе, агенцијама које се баве борбом против корупције...

Може се употребити и у терапеутске сврхе, на пример код лечења патолошких коцкара или зависника од наркотика.

---

Пракса у свету

Употреба полиграфа у Европи варира од земље до земље, али он углавном не може бити доказ на суду.

У Енглеској и Велсу се, на пример, највише користи у контроли затвореника који су на условној слободи и то најчешће сексуалних преступника.

Уколико падну на полиграфском тестирању, то не значи да лажу, нити се одмах враћају у затвор, али би то могло да доведе до даље истраге.

На тај начин се 166 сексуалних преступника вратило се у затвор, саопштило је 2018. британско Министарство правде.

Сличне мере разматрају се и када је реч о људима осуђеним за породично насиље.

А далеко највећи корисник полиграфа у свету је Америка.

Портал Виред је 2018. објавио да се у Америци годишње уради 2,5 милиона полиграфских тестирања, што је индустрија вредна две милијарде долара.

„У Америци се најдаље отишло са том применом, они имају вишедеценијску праксу&qуот;, каже Савић.

Неколико америчких савезних држава признаје полиграфско испитивање као доказ на суду, иако то и даље изазва доста контроверзи.

Највише се, као и у Енглеској и Велсу, користи у надзору људи који су већ осуђени.

Новак каже да ту проблем може настати због „хабитуације&qуот;.

„Сексуални преступници који стално морају на полиграфска тестирања се после великог броја тестова толико навикну да буду потпуно опуштени&qуот;, наводи.

Нешто слабија примена полиграфа постоји у Израелу, Јапану и Индији.

Индијски суд је 2008. прихватио полиграфско тестирање као доказ у случају против жене оптужене да је убила вереника.

Индијски Врховни суд је потом 2010. употребу полиграфских тестова прогласио незаконитим и противуставним уколико за њега не постоји сагласност.

„Тврдим вам да ће се више држава да прихвата полиграфско тестирање и да ће оно бити доказ на суду - пазите шта сам вам рекао&qуот;, каже Новак.

Зашто то до сада није урађено у Србији?

„Зато што каснимо у односу на свет по свему, па и по томе, али то ће доћи и код нас. Само је питање времена&qуот;, тврди.

Шпијуни и агенти

У свету су познати и случајеви разних шпијуна који су могли да преваре полиграф.

На пример, то је урадио двоструки агент Олдриџ Ејмс, који је као у исто време радио и за ЦИА и за КГБ - којем је достављао тајне податке.

„Нема сумње да је могуће преварити полиграф, али вам је за то потребна обука&qуот;, изјавио је раније за ББЦ психолог Дон Грубин, са Института за неуронауку Универзитета у Њукаслу, који је дуго обучавао полиграфисте.

„На неким сајтовима постоји упутство како се то ради, али уколико одете на полиграф надајући се да ћете га преварити онда се то неће десити&qуот;.

Грубин истиче да поред обуке постоји и неколико метода којима може да се завара траг, али да ће већина полиграфиста моћи да препозна о чему се ту ради.

Можда се управо то догодило Херолду Џејмсу Николсону, шпијуну ЦИА који није био тако успешан у одавању података другим службама.

Пао је на полиграфском испитивању и касније је ухапшен.

Међутим, тестирање није донело резултат у случају серијског убице Герија Риџвеја, који је 1984. прошао полиграф.

Убиства је признао тек 20 година касније, суочен са ДНК доказима.

А дешавало се и да невини људи падну на полиграфу - Бил Вигерл пао је 1986. два полиграфска тестирања о наводном убиству супруге, али никада није осуђен.

Тај случај га је пратио целог живота, све док двадесет година касније, преко ДНК, није утврђено да је за смрт његове супруге крив серијски убица познат као БТК.

Било је и случајева када је полиграфско тестирање довело до решења великих случајева, као 2002. године, када је у америчком Сан Дијегу нестала седмогодишња Данијел ван Дам.

Полиција је за тај злочин сумњичила Дејвида Вестерфилда, који је пао на полиграфском тестирању.

Случај је касније завршио на суду и он је осуђен за отмицу и убиство.

Шта даље?

Полиграф ће и даље бити важан алат у полицијским истрагама.

„Помагао и код разрешења многих кривичних дела, али његова поузданост никада није била апсолутна&qуот;, каже Савић.

Новак ипак каже да је неминовно да полиграф уђе у судове.

„Користи се већ 100 година, током којих су се многи ствари појављивале са идејом да га замене&qуот;, наводи он

То значи да је, како каже, полиграф једини издржао тест времена.

У међувремену полиграфска тестирања и даље пуне портале и новине у Србији.

Професор Павићевић каже да је статус и употребу полиграфа могуће променити само ако се давање исказа на полиграфу смести на право место.

„То није ствар медијског препуцавања и полицијских оптужби, већ једноставно нешто што може да помогне и усмери полицијску истрагу.

„Други начин је да стекнемо поверење у полицију, уколико можемо да кажемо да она ради свој посао, а не да власт, полиција и медији заједно обављају политичке задатке&qуот;, закључује Павићевић.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.18.2021)